Ova plemenita pastirska rasa, nažalost, iako vekovima obitava u brdima i planinama Srbije, spada u ugrožene vrste, a bolji dani za ,,diva velikog srca” i pored zvaničnog priznanja od strane Međunarodne kinološke federacije, nisu ni na vidiku. 

 Iako,   poreklo Srpskog pastirskog psa nije tačno utvrđeno, s obzirom da su tek sredinom 20. veka odgajivači počeli da istražuju poreklo pastirskih pasa sa ovih prostora, ono što se za sada sigurno zna jeste da je nastao na području Kopaonika i Stare planine, ukrštajući se sa pastirskim psima sa Tibeta.

Mnogi kinolozi veruju da ovaj snažni pas datira još iz srednjovekovnog perioda (13.veka). No, budući da se koristio prvenstveno kao čuvar stada, a ne ljubimac, interesovanje za detaljnija istraživanja nisu postojala sve do kraja devedesetih godina prošlog veka i kraha Jugoslavije, kada je trebalo sve ,,podeliti” i  utvrditi kome koja rasa ,,pripada”.

Prema podacima Kinološkog saveza Srbije,  u martu. 2009. godine, Srpski pastirski pas dobija i zvanično svoj FCI standard, ali  pod nazivom Jugoistočno-evropski pastirski pas. Nažalost,  to nije uticalo na rast njegove popularnosti, koja se poslednjih nekoliko godina nalazi u stagnaciji, budući da se u promociju ove  autohtone pasmine vrlo malo ulaže.

Neustrašiv borac i idealan ljubimac

Poznavaoci velikih pasmina će sa sigurnošću reći da je velika nepravda učinjena prema ovoj pasmini, koja bi, kako tvrde,  uz malo truda mogla da predstavlja jedan od zaštitinih simbola Srbije, posebno kopaničkog kraja, kao što je to slučaj sa ,,južnim” prijateljem – Šarplanincem , oko čijeg se porekla ,,bore” čak tri države. Naime, Srpski pastirski pas je izuzetan gonič stada i pravi borac protiv divljih zveri (poput medveda, vuka i risa), koji može ,,pod ruku” da se uhvati sa Kangalom. Ono što je specifično za ovu rasu jeste da tokom  noći vrlo malo spava jer u ciklusima obilazi domaćinstvo ili tor.

S obzirom da potiče sa planina Srbije, odlično podnosi sve vremenske uslove, posebno hladnoću i oštre planinske uslove. Iza, ovog već na prvi pogled neustrašvog diva krije se dostojanstven pas velikog srca, nepodmitljiv, neustrašiv i do smrti veran gospodaru. Vrlo je teritorijalan  i obazriv prema nepoznatim ljudima, a sa druge strane, izuzetno nežan prema deci i malim životinjama.

Poznati su slučajevi poput onog u selu nadomak Jošaničke Banje, kada je osamdesetih godina prošlog veka, ovaj pas spasao trinaestogodišnjeg dečaka od napada vuka, kada  je uz lavež koji označava opasnost, prvi i poslednji put pobegao iz dvorišta, osetivši prisustvo zveri u blizini. Nažalost, hrabri podvig platio je sopstvenim životom.

Snažan i otporan

Prosečan životni vek rase je do 10 do 12 godina. Visina mužjaka kreće se od 58 do 70 centimetra, dok su ženke nešto niže. Reč je o izuzetno snažnom psu, jake konstitucije. Ima izrazito snažne noge  sa izraženim mišićima i širokim butinama. Koža mu je prekrivena mekom podlakom, koja je dosta finija od pokrovne dlake, koja je veoma oštra. Po standardu dozvoljene su sve boje, jedino nije dozvoljena isključivo crna.

Kada je reč o zdravlju, Srpski pastirski pas spada u izuzetno zdrave i otporne pasmine. Najčešća oboljenja su displazija kukova i katarakta, dok genetskim bolestima nisu sklonI.

 

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.