O povezanosti između Nemanje iz Kraljeva i njegove verne Zulu, mogao bi se napisati scenario za film, a ljubav prema adrenalinu i brzoj vožnji, njihov je zaštitni znak

Pre šest godina, na svoj osamnaesti rođendan, Nemanja je sebi kupio najlepši poklon, štene američkog staford terijera, kome je dao ime Zulu. Ljubav između njih proradila je pri prvom susretu, a priča o njihovoj povezanosti rasplakala je mnoge.


Ne postoji Kraljevčanin koji barem jednom nije video Nemanju i Zulu, koji u tandemu, vrtoglavom brzinom, doslovce, proleću kroz centralne gradske ulice. Njihova igra funkcioniše tako što je Nemanja, koji je, adrenalinski zavisnik (kao i Zulu), čvrsto drži na povodcu, dok ona trči i vuče koliica velikom brzinom, prateći saobraćajnu signalizaciju.


Od svih štenaca u odgajivačnici, ona mi je prva prišla i odmah sam znao da je ona ta. Često me ljudi pitaju kako sam je dresirao da ide uz kolica, ali to nije bila nikakva dresura, već neka naša konekcija. Nas dvoje smo prosto saživeli jedno uz drugo. Zulu je imala neverovatno mnogo strpljenja i ljubavi da nauči da živi pored mene. Mi smo najbolji drugari i pravi, pobednčki tim- za portal Zebra.rs, priču o ovom nesvakidašnjem prijateljstvu, započinje Nemanja.


On dodaje i to da od kada je prvi put dobila štence, Zulu je postala znatno smirenija, ali i dalje zna da da “gas do daske” kada je raspoložena, a vremenom su, kaže, počeli i da liče jedno na drugo, s obzirom da su oboje adrenalinski zavisnici.

,,Luda” vožnja kroz grad


-Kao štene učio sam je da hoda pored kolica, vodio računa da je ne pregazim točkovima, da bi ona jedan dan u šetnji kroz grad, iznenada povukla, ono što kažu ,,300 na sat”. Dopalo joj se. Uživala je u brzoj vožnji. Posle toga bukvalno nismo ni šetali gradom, već samo ,,projurimo”. Sada je već starija, ali kada je ,,pukne” raspoloženje, sama od sebe krene da vuče kolica. Ipak, više je ne treniram i ne ,,trošim” kao nekada, već uglavnom šetamo- naglašava Nemanja.


Čak i kada ga je prvi put povukla i kada su projurili kroz grad, imao je, tvrdi, potpuno poverenje u Zulu.


-Osećao sam da zna kada i gde treba da zastane i uspori. Bio sam neizmerno srećan i ponosan na nju. Jednostavno, rekao bih da su nam se u jednom trenutku, potpuno poklopile energije, jer ni ja nikada nisam bio neko ko se ,,gurka” u kolicima. Naprotiv, obožavam brzinu, izazove i adrenalin
– objašnjava Nemanja.


Pored brze vožnje, Nemanju i vernu Zulu, karakteriše povezanost, o kojoj bi se jednog dana, mogao i napisati odličan filmski scenario. Jedna objava na Fejsbuku, od pre nekoliko dana, Nemanjinog rođaka, Dejana Miloševića, svedoči o bezuslovnoj ljubavi Zulu prema mladom Kraljevčaninu. Ovaj post izazvao je lavinu komentara, izliva emocija, pa čak i suza kod mnogih sugrađana, a mi ga prenosimo u celosti:


Priča o predobrom psu:


,,Zulu je ženka američkog staforda, najboljeg prijatelja Nemanje Radičevića (mog sestrića). Nemanja je momak u kolicima koga većina ljudi u Kraljevu poznaje, kao i Zulu, koja je i njegov verni pratilac. Nemanja je trenutno na letovanju, a Zulu kod mojih roditelja na selu. Ovih dana sam radio nešto na kolima u garaži kod roditelja i primetio da svaki put kada otvorim garažu, Zulu se stepenicama popne na tavan garaže i ostane duže vreme gore. Nekoliko puta sam je izgrdio ne znajući da zbog čega to radi. Danas je opet krenula uz stepenice i naravno, uzvikujući da to ne radi, istrčao sam i ja za njom na tavan.

Zatekao sam Zulu pored Nemanjinih starih kolica kako ih njuši i gleda u mene. Rasplakala me je, verujte da sam se i sada rasplakao dok kucam tekst. Zulu je ostala da leži pored kolica i čeka Nena. Verni, dobar prijatelj Zulu…Mene je Zulu večeras emotivno razvalila…”.


U razgovoru sa nama, i sam Nemanja priznaje da nije uspeo da sakrije suze nakon što je pročitao objavu ujaka, istakavši da ne postoji novac za koji bi prodao svoju mezimicu…ali i mnogo više od toga.


-Kada sam na moru pročitao priču, rasplakao sam se kao dete. Pokazao sam post prijateljici koju sam upoznao tamo. I ona se rasplakala. Zapravo, rasplakala me je njegova priča, kako je on to preneo, iako sam odavno znao ko je moja Zulu, kakva je i koliko mi je privržena. Za nju je i jedan dan bez mene stres. Ne samo da ne postoji novac, već i kada bi neko ponudio da mi ostvari neke moje najveće životne želje, ne bih se odvojio od nje. Bilo je perioda kada sam ostajao bez društva. Ona je uvek bila tu. Nas dvoje smo zajedno 24 časa, delimo dobro i zlo. Uz nju sam mnogo toga naučio, a pre svega da sačuvam dete u sebi– naglašava Nemanja.


Kao veliki zaljubljenik u staforde, Nemanja navodi da oni, ipak, nisu za svakoga, već isključivo za aktivne ljude, koji vole igru i žele da neguju dete u sebi, kao i to da i dalje da ovu rasu prate mnoge predrasude.


Staford je pas za ljude nemirnog duha. To su psi koji mogu satima da se igraju. O njima postoje velike zablude, kao to da su opasni i potencijalne ubice. Uvek volim da kažem da sve o zavisi od okruženja. Verovatno bih i ja, recimo, da sam odrastao među problematičnim ljudima i potencijalnim ubicama, sutra postao isti takav.. Zulu nije mogla da bude potencijalni ubica, kada je od malih nogu bila okružena ljubavlju– objašnjava Nemanja, dok Zulu sa nestrpljenjem iščekuje da joj dobaci granu, ne bi li započeli igru.

Priča o Nemanji i Zulu, još jednom nas je uverila ne samo da je pas čovekov najbolji prijatelj, već i da pravo prijateljstvo nema cenu.

Jovana Ristić

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

Ostavi komentar