U Blizni, malom, zabačenom selu nadomak Podgorice, zahvaljujući entuzijazmu, strahovitom trudu i neopisivoj ljubavi porodice Miličković i njenim prijateljima koji su nam otvorili vrata svog ,,doma”, već 17 godina opstaje jedinstveno Prihvatilište i oporavak divljih životinja u kojem trenutno živi oko 300 jedinki.

Na ogromnom porodičnom imanju zajedno živi preko 60 vrsta, a do sada više od 200 odraslih divljih životinja, medveda, lisica i vukova je nakon izlečenja vraćeno u prirodu. Mnoge od njih spasene su iz jezivih uslova, a danas, iako su izgubile svoju prirodnu, divlju stranu, žive u improvizovanom prirodnom staništu, kao prave male maze.


One koji su kao bebe došli u Prihvatilište, ovde ostaju do kraja života, jer u prirodi tako pripitomljene, ne bi imale nikakve šanse da prežive. Za razliku od većine zoo-vrtova, po svemu sudeći ovde imaju odlične uslove, veliki prostor, ali i posvećenost svih volontera. Pre tri godine, Prihvatilište je otvoreno za posetioce, koji ukoliko žele mogu da sa posebno serviranim voćem i žitaricama hrane najrazličitije vrste poput lama, emua, kamila, nojeva, divljih svinja, ovaca, velikih papagaja, konja…


Ono što je nas, svakako, posebno oduševilo je količina ljubavi i pažnje koja im se svakodnevno posvećuje, kao i naklonost pojedinih divljih životinjama prema vlasnicima. Recimo, lično smo se prisustvovali prizoru kada vučica Vukosava maše repom i ne može da zaustavi sreću kada joj priđu oni koji o njoj brinu, dok se meda Ljubo raduje poput deteta kada mu se dođe u posetu ili kada ga posetioci nagrade jabukom ili paprikom.


Prema rečima Andrijane Jaredić, jedne od ,,stalnih” članova ekipe volontera, veliki broj ovdašnjih životinja ima tužne životne priče, a o pojedinim sudbinama bi se mogao napisati i film.


Lisicu i vuka su kao bebe od mesec dana pronašle porodice u prigradskim naseljima i dovele ih kod nas. Da ih nismo hranili i održavali, u prirodi ne bi imali nikakve šanse da prežive. Recimo, mužjaka Vukosava, pre godinu dana je pronašla Lovačka inspekcija u jednom gradskom naselju. Bilo je pitanje ili da ga ubiju ili da ga udomimo. Naravno da smo ga udomili bez razmišljanja. Ima odlične uslove i zajedno sa ženkom Vukosavom, koja je kod od malena imaju stan od 500 kvadrata. Ona je toliko dobra, umiljata i zahvalna, da ima ponašanje bolje od većine pasa, dok je on Vukosav zadržao nepredvidivu vučju stranu – za portal Zebra.rs– objašnjava ljupka Andrijana.


Većina životinja je potpuno pitoma i uživa u ljudskom društvu, pa i ne čudi podatak što se noću ili kada nema posetilaca (a ni komšija, budući da se imanje nalazi daleko od civilizacije 🙂 ), većina ,,opasnijh” životinja pušta na istrčavanje. Ipak, divlja mačka koja je nedavno stigla i dalje ima ogroman gard prema ljudima, koji će, verovatno, i ostati.


-Pre dva meseca, doneo nam je čovek divlju mačku, pošto je ušla u farmu kokošaka, koju je u potpunosti ,,istrebila”. Jasno je istakao da će je ubiti, ako je mi ne prihvatimo. Rekao je da mu je bilo u prvi mah žao da je ubije, ali smo iz razgovora sa veterinarom shvatili da ima ozbiljnu i trajnu povredu kičme i da u prirodi ne bi imala nikakve šanse da preživi. Ona će ostati kod nas, ali, verovatno, ne postoji šansa da se pripitomi, jer je ovde došla kao odrasla jedinka – naglašava naša sagovornica.


U ovom Prihvatilištu živi i pozamašan broj životinja, poput kamila i lama, koje su otkupljene od raznih cirkusa i tako spasene iz jezivih uslova u kojima su živele. Neke su kupljene i u poznim godinama, kako bi bar ostatak života proživele dostojanstveno.


-Tamo odakle su došle su učene strujom, dresirane batinama, ali, ovde kod nas, doslovce, žive kao carevi. Recimo, kamila je došla iz piranskog cirkusa, a lama iz bosanskog. Kamila je bila u katastrofalnom stanju. Kod čoveka kod koga je ostavljena na čuvanje, nekoliko meseci dobijala je jedan hleb u dva dana, što je za kamilu kojoj je primarna ishrana seno izuzetno teško. Bila je kost i koža, živ leš. Trebalo je dosta vremena da se oporavi. Kod nas ima redovan unos voća, povrća, sena i svih potrebnih vitamina. Ljudi me često pitaju kako podnosi ovdašnje temperature. Ona u pustinji živi na temperaturama od minus 50 do 50 stepeni u plusu i pešači kilometrima da bi došla do hrane i vode. Životni vek kamile je 40 godina i dajemo sve od sebe, da te brojke uveliko pređe– ponosno ističe Andrijana.


Ipak, Andrijana ne krije da je jedan stanovnik Prihvatilišta posebno je osvojio srca svih članova porodice i ima poseban tretman u odnosu na ostale ljubimce.


-Meda Ljubo je naš mezimac i tretiramo ga kao člana porodice. Kod nas je došao sa svega mesec dana i kao malo meče bio je jako agresivan. Danas je idealan ljubimac, što je stariji to je bolji. Da nema posetilaca, verovatno ga nikada ne bismo ni zatvarali. Voli sve životinje i ljude. Tokom noći i kada smo sami, pustimo ga van kaveza, igra se sa nama kao dete i zaista je jedna ,,duša” – dodaje Andrijana.


U Prihvatilištu stanuje i veliki broj egzotičnih životinja, pa se volonteri susreću sa brojnim problemima kada je u pitanju medicinska nega, s obzirom da su podgorički veterinari, uglavnom, fokusirani na pse, mačke i domaće životinje.


-Kada se razbole divlje životinje, ne preostaje nam ništa drugo nego da preko instagrama kontaktiramo različite organizacije iz celog sveta, koje nam uvek izlaze u susret, a osim stručnih saveta, redovno nam pomažu i u nabavci retkih lekova- ističe ova volonterka.


Prema njenim rečima, na opšte iznenađenje svih zaposlenih, najmlađi su posebno oduševljeni zmijama, kojima prilaze bez straha.


Omiljeni posetioci su nam deca, koja zaista ovde uživaju. Do skoro su najveće interesovanje pokazivali za medu Ljubu, tražili da ga hrane jabukama i paprikama, a trenutno ih najviše zanimaju zmije. Ne biste verovali koliko se raduju zmijama i koliko nemaju strah. Poslednja životnija koja nam je stigla je kengur i on im je, takođe, veoma interesantan – otkriva Andrijana.


Ukoliko vas put nanese put Podgorice, a imate želju da učestvujete u hranjenju i interakciji sa neobičnim životinjama, vrata Prihvatilišta su otvorena svakog dana od 10 do 18 časova, a budući da volonteri hranu, lekove, ali i sve potrepštine nabavljaju zahvaljujući prilozima i donacijama, svaki dobrovoljni prilog je dobrodošao.

Jedno je sigurno, poseta ovom mestu garantuje avanturu za pamćenje.

Jovana Ristić

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.