Tridesetogodišnja Anastasija svojim upadljivim izgledom, privlači veliku pažnju svetskih medija.
Njen Instagram profil prati skoro 180 hiljada ljudi.
,,Zaštitni znak” ove kontraverzne Ukrajinke su hijaluronski fileri, koje sama sebi ubrizgava, a postupke samoubrizgavanja injekcija snima i deli na društvenim mrežama.


piše: Jelena Lukić, saradnica portala ,,Zebra”

Anastasija je pristala da za portal Zebra otvoreno govori o svojim zahvatima, priznaje zašto se odlučila na ovakav izgled, ali i otkriva kako reaguje na pogrdne komentare slučajnih prolaznika i ,,hejtera”.


Kada mi je kao predlog izašao njen profil na društvenoj mreži Instagram, moram da priznam da sam bila zainteresovana njenom spoljašnošću. I možda malo šokirana. Privukla me je ta njena spoljašnjost. Izrazito upadljiva boja kose, izrazite jagodice, izrazite usne. Izrazita neka žena!



Anastasija je, rekla bih, sve osim obična devojka iz kijevskog predgrađa. U svojim tridesetim godinama ide mimo šablona i izgleda srećno zbog toga. Koliko Vi srećnih ljudi poznajete? Ja sam imala sreću da upoznam jednu od njih.



-Kada si se zainteresovala za plastičnu hirurgiju i odlučila da nešto promeniš na sebi?


-Kao prvo, ovo nije plastična hirurgija. To sam radila tek pre neki dan, grudi i liposukciju brade. Ovo na mom licu su hijaluronski fileri. Počela sam da ih koristim sa 26 godina, prvo na usnama. Mislila sam da će velike usne promeniti izgled mog lica, zato što mi se u to vreme nije dopadao moj izgled. Ličila sam na malog, ružnog, sivog miša koji nije bio poseban. Dakle, prvo su bile usne ,onda sam želela uže lice. Imala sam takav oblik lica da nisam mogla da dobijem tako uzan oblik lica. I tako. Kubik po kubik. Onda sam počela da primećujem da su mi jagodice veće i videla sam sliku sebe kako želim da izgledam. I tako su one bivale sve veće i određenog oblika, jer sam rekla tehničarima kako da mi ih ubrizgavaju da bih postigla to što želim. Pre par godina sam odlučila da počnem da sama sebi ubrizgavam, tj. dajem te hijauronske injekcije. Bilo mi je veoma interesantno, zato sam želela da naučim da radim to. Prvog puta mi je trebalo puno vremena, ali je rezultat bio savršen,tako da sada učim.



-Kako podnosiš komentare drugih ljudi? Da li te zaustavljaju na ulici, da li ti upućuju značajne poglede ili pogrdne komentare?


-Dobijam brdo komentara, ali većinom na Instagramu, ne na ulici. Dobijam više ljubavi, nego loših komentara. Meni su ti ljudi smešni, sa lošim komentarima. Ne razumem takve ljude. Ako im se nešto ne dopada, zašto onda gledaju u to? Meni kad se nešto ne sviđa, ja to ne gledam. To su ljudi koji ne znaju šta će sa sobom od dokolice. Smešni su mi. Zaustavljaju me većinom ljubazni ljudi, koji žele da se fotografišu, ne “hejteri”.


-Da li si bila srećnija pre zahvata ili sada?


-Naravno da sam srećnija! Gledam se u ogledalo i vidim da je to ono što sam oduvek želela. Volim svoje lice, zadovoljna sam svojim crtama lica, usnama, linijom vilice, naravno da sam srećnija!


-Da li misliš da si sada ,posle svega, bolja osoba?


-Da,naravno!


Smatraš li da iako živimo u modernim vremenima, svet ipak nije spreman za ljude sa slobodnijim razmišljanjem?


-Neki ljudi zaista nisu spremni za ovakve ljude kao što sam ja, zato što njima izgledam kao vanzemaljac.Istina je! Izgledam kao vanzemaljac! Šokirani su. Ali onda kada me saslušaju I bolje upoznaju, shvate da uz moju ličnost ide ovakav izgled. Razumeju me. Zavole me.


-Koliko ljudi mogu da budu okrutni sa svojim komentarima vezanim za tvoj izgled pre nego što te upoznaju?


-Ne mislim da su okrutni. Ne obraćam pažnju. Imam samopouzdanje. Znam ko sam . Obožavam svoj izgled I ne zanima me puno mišljenje drugih ljudi na osnovu mog izgleda.


-I ,za kraj, ko je zapravo Anastasija?


-Nikada nisam želela da se ogledam u tuđim očima. Ja sam ja. Puno ljudi me razume. Ne želim da me svi vole. Nije mi to potrebno. Zato što sam stvarna. Ne igram uloge, ne nosim maske i nikada ne bih želela da budem neko drugi.
Foto

,,Pobogu, zašto bi to neko uradio sebi? Da li vidi na šta liči?” – bila je moja prva misao na koju se sada, kada sam joj dala priliku , zapravo ona meni, da je upoznam, stidim sebe i svoje ograničenosti da ljude na trenutak posmatram kriz prizmu njihovog fizičkog izgleda. Već nakon nekoliko odgledanih klipova, na moje veliko iznenađenje, imala sam utisak kao da slušam svoju drugaricu, a ne tamo neku Ukrajinku koja mi je slučajno ušla u Instagram, a sada i u život, jer smo se dogovorile da nastavimo komunikaciju, pa možda i da se vidimo jednog dana.


Traćimo život dajući smisao besmislenim stvarima, dok nam prava životna radost izmiče među prstima alavim za lajkovima i tuđim, naizgled, savršenim životima, umesto da prestanemo da komplikujemo i jednostavno izaberemo da budemo srećni, a ne robovi savremenog doba. A kako ćemo biti, ako nismo ono što suštinski jesmo, sa ili bez filera?

Jelena Lukić Mijatović

Fotografije su, uz prethodnu saglasnost, preuzete sa instagram profila sagovornice.

O autoru

zebrars

zebrars

Ostavi komentar