U Srbiji trenutno postoji desetak speleološkoh klubova i oko stotinu aktivnih speleologa. Speleološki klub Kraljevo postoji od 2007. godine i broji 20 članova, od toga trećinu čine dame. Treninzi se, osim u zatvorenom prostoru, održavaju na raznim improvizovanim prirodnim vežbalištima sa visokim drvećem i stenama.
Speleolozi se, naravno, najviše raduju odlascima u pećine i jame, kojih, nažalost, nema u blizini Kraljeva. Prema rečima jednog od speleologa, Petra Vučetića, na čijem smo treningu juče prisustvovali, fokus kraljevačke speleološke grupe je na otkrivanju, prvenstveno, krečnjačnjačkih objekata duž Zapadne Srbije.


-Najbliža lokacija Kraljevu nalazi se u okolini Guče. Najpogodnije za istraživanje su lokacije gde prednjače krečnjački tereni. Posebno nam je zanimljiv Zlatar, koji smo dosta istraživali. U pitanju su ciljane akcije u kojima pretražujemo nove terene, pronalazimo nove ulaze pod zemljom i istražujemo jame i pećine. Nakon izlaska crtamo i mapiramo ono što smo uočili, zatim pravimo sopstveni katastar, a onda, na republičkom nivou, zajedno sa ostalim klubovima iz Srbije, pravimo zajednički katastar, kako bi se znalo koja je lokacija istražena i od strane kog kluba– za portal Zebra, ističe Petar.


Oni koji žele da se pridruže timu speleologa, najpre je neophodno da savladaju jedan od kurseva, koji se održava dva puta godišnje, ali i da potencijalni speleolog ima više od 16 godina, jer je speleološka oprema koju koriste kraljevački speleolozi predviđena isključivo za građu odrasle osobe.


On naglašava i da je Srbija poprilično neistražena u speleološkom smislu, jer poseduje dosta objekata, koji su samo kartirani na starim vojnim kartama, ali nisu adekvatno ucrtani.


Veliki broj objekata nije mapiran, pa tek nakon izlaska na teren i razgovora sa meštanima, saznajemo da u blizini postoje zanimljive jame i pećine. Gotovo cela Istočna Srbija je lep krečnjak, Beljanica, deo oko Valjeva, takođe. Ipak, zapadna strana, koja počinje već od Studenice i prostire se do Bosne i Hercegovine, fokus je istraživanja našeg kluba- objašnjava Petar.


Da bi se određeni speleološki objekat uvrstio u turističku mapu Srbije, neophodno je da bude većeg obima i lako dostupan, što ne ide u prilog objektima koji su predmet interesovanja speleologa iz grada na Ibru.


-Za većinu objekta koje mi istražujemo, potrebno je korišćenje adekvatne speleološke opreme, što nije zahvalno za turizam, pre svega iz bezbedosnosnih razloga. Ulazi u jame i pećine su uglavnom uski i zahtevaju znanja stečena na kursu i treninzima
– dodao je naš sagovornik.

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

Ostavi komentar