Tamo neke godine, više niko ni ne pamti, svesno je potopljena Valjevska gračanica. Od nje je ostao krst sa kupole koji izvire iz vode kao znak da je nekada tu nešto postojalo 15 vekova, ali ne može i dalje.
Tamo neke godine u sećanju mi ostali delovi dnevnika emitovanog na RTS-u kako neki čovek iz nekog razloga lomi krst na crkvi na Kosovu. Sav srećan skače po njemu i lomi ga.
Verujem u Boga. I u pravdu.
Tamo negde, već juče, srušiše jedno sveto mesto. Mesto Vasilija Ostroškog. To je tamo neki svetac. Nije važno. Ali, jedan međ njima se okrenuo od te rabote, rekao Ne, prekrstio se I otišao. Čista srca, verujem. Mirne duše.
Tamo negde, bio jedan Kačavenda.Kažu da je orgijao sa maloletnim dečacima pod okriljem Srpske pravoslavne crkve. Nikom ništa to.
Tamo negde, bio je i jedan Patrijarh Pavle. Posle koga je ostao jedan ručni sat. I jedan par iznošenih cipela. Blag pogled. Milost i dobrota na Licu.I tišina kojom je govorio glasnije od najglasnijeg!
A mi ovde. Tamo negde se svašta nešto dešava. Ali to nas ne treba da brine, jer smo mi ovde bezbedni, a ovo je tamo negde.
Ja se pitam-Gde ste? Svako od vas ponaosob? Bez ostavljenog prostora za isprazne odgovore! Jer tamo negde niste.
Iz ugla Jelene Lukić
Ph: Screenshoot YouTube
Ostavi komentar