Pre samo nekoliko godina, većinu vunenih odevnih komada mogli smo da vidimo samo na starim slikama iz detinjstva ili u selima, na ponekoj baki koja je ostala privržena ovom materijalu. Danas, reklo bi se, vuna se vraća na ,,velika vrata” tekstilne i modne industrije.


Za one koji ne znaju, kraljevački kraj, sve do druge polovine 20. veka, bio je naširoko poznat po proizvodnji vune i veštim pletiljama, koje su od crne vune, zaštitiničkog znaka ovog područja, pravile čaroliju, pa čak i odeću za bebe.


Za najbolje pletilje sa najkomlikovanijim mustrama smatrane su domaćice iz sela kraj Studenice, Sjenice, Golije i Jošaničke Banje. Vuneni predmeti poklanjali su se u svim prilikama, a u pojedinim selima Radočela, buduća nevesta je svekra darivala vunenim čarapama, što je ujedno i bio znak da je dobra domaćica i spremna za udaju. Ovaj zanat prenosio se sa kolena na koleno, sve do početka sedamdesetih godina, kada mlade žene mahom napuštaju sela i odlaze u obližnje industrijske gradove.


Vuna uz svilu i kazein spada u grupu proteinskih vlakana, a ljudi je koriste još od davnina. Možemo je naći na svim kontinentima, dok je za Australiju i Novi Zeland ona ujedno i veoma važan segment privrede.


Vuna važi za odličan termoregulator, budući da štiti od hladnoće i vlage na veoma niskim temperaturama, ali i stanovnici najtoplijih pustinjskih predela Afrike, Azije i Australije, (gde temperatura dostiže i 60 stepeni), takođe, vekovima koriste vunene odevne predmete.
Takođe, ima blagotvoran učinak na kosti i zglobove jer održava optimalnu temperaturu tela i bolnih mesta. Sadrži lanonin, prirodno ulje koje pozitivno utiče na ljudsku kožu, čija je najvažnija osobina izuzetna otpornost na bakterije. Osim toga, jednom obojena, vuna ne gubi boju i nije zapaljiva.


Limitirana količina, kao i njen izuzetan kvalitet, učinili su vunu najšire korišćenim tekstilnim vlaknom životinjskog porekla, kako u modnoj, tako i tekstilnoj industriji. Danas na tržištu postoje različite vrste ovčje, poput melton, loden, Shetland jagnjeće i merino vune, sa posebno blagotvornim delovanjem na ljudski organizam. Merino vuna je znatno finija i mekša ona dodir. Dobija se od merino ovaca koje pasu na visoravnima Australije i Novog Zelanda. Od 12. veka, kada se ova vrsta ovaca razvila, prepoznata je po najmekšem krznu.


Ono što, takođe, karakteriše vunu je izrazita sposobnost da upije sve molekule mirisa i oslobodi ih tek nakon pranja. Osim toga, ne moramo je prati nakon svakog nošenja. Kada do pranja dođe, ova vuna lako otpušta vodu, pa će se osušiti znatno brže od drugih tkanina, a elastična svojstva učiniće je otpornom na gužvanje. Ono na šta, ipak, treba da se obrati pažnja za vreme pranja jeste da temperatura vode ne prelazi 30 stepeni.


U ovim ledenim, decembarskim danima, kada i mnogi gradovi ,,kubure” sa nestankom električne energije, možda je pravo vreme da kupimo neki vuneni predmet od malobrojnih baka, koje i posle toliko godina, prkose vremenu i na nekoj od pijaca prodaju vunene čarape, prsluke, džempere. Njima će, zasigurno značiti, a mi ćemo ćemo ostati ugrejani čak i na minusu.

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.