Prema statistici domaćina (kako sebe nazivaju vlasnici domaćinstava), preko 90 procenata gostiju su ,,stalni”, a sve je veći broj zaljubljenika u prirodu i motociklista iz Italije, Velike Britanije, Irske i Španije, koji u velikim grupama ciljano dolaze na Rudno, sa željom da se upoznaju sa pravim, nemaskiranim životom koji i dalje odoleva vremenu i još nije uspela globalizacija da ,,uzme pod svoje”.
Ovo razgranato selo nalazi se na obroncima planine Radočelo u prirodnom rezervatu biosfetre Golija-Studenica. Teritorijalno pripada Kraljevu, od kojeg je udaljen čak 98 kilometra (posle Beograda, Kraljevo geografski obuhvata najveću teritoriju u Srbiji), a prvo veće naseljeno mesto je Raška. Smešteno na visini od 1.100 metara, Rudno se smatra i za vrlo lekovitu vazdušnu banju.
Ono što ovom selu daje posebnu draž jeste činjenica da ga okružuju i dva srednjovekovna manastira- Studenica, glavna zadužbina rodonačelnika Nemanjića, Stefana Nemanje, i manastir Gradac, zadužbina Jelene Anžujske, žene kralja Uroša.
Manastir Gradac
U blizini sela nalaze se i ostaci manjih crkava iz doba Nemanjića, izvori pijaće vode, vodopadi, krajolici od kojih tokom cele godine zastaje dah… Rudno je naširoko poznato i po velikoj količini snega i snežnih dana u godini, a smetovi neretko znaju da dostignu i do sedam metara.
Ovo nekada bogato i čuveno selo po izvozu građe i stočarstvu, danas broji oko 300 stanovnika, a veliki broj porodica se tokom prethodnih decenijama, zarad komfornijeg života uputio ka Kraljevu i okolnim mestima duž Ibarske magistrale. Ekspanzija etno-turizma poslednjih godina pokazala se kao odlična podloga za nekolicinu meštana, koji su rešili da igraju na ,,sve ili ništa” i svoju svakodnevnicu, jelovnik i okruženje podele sa onima koji dolaze u potrazi za kvalitetnom domaćom hranom, mirom, pitomim i jednostavnim ljudima i čistim vazduhom bez aero zagađenja.
Danas na Rudnom ,,posluje” oko deset takvih domaćinstava, a svi članovi porodice, uglavnom, uključeni su u posao, svako u svom domenu. U ponudi je, uglavnom, pun pansion, a hrana se sprema isključivo od domaćih, svežih sastojaka sa ognjišta, po starinskim receptima tipičnim za ovaj kraj.
Domaćoj pršuti, mladom kajmaku, siru, čvarcima, proji od heljdinog brašna, domaćem hlebu, štrudlama, kačamaku, šljivovici i kruškovači- retko ko može da odoli, a jela poput jagnjetine ispod sača, kupusa u zemljanom loncu, prebranca sa domaćim kobasicama, seljačke pice na drva, predstavljaju raj za gurmane, pogotovo za one koji sa takvim ukusima nisu imali prilike da se upoznaju ranije.
Kada je u pitanju boravak na Rudnu i ljubaznost domaćina, našu pažnju posebno je privukao Pansion Nebo, u vlasništvu porodice Sretović. Ovo seosko domaćinstvo smešteno je na 1.250 metara nadmorske visine, u ataru sela sa kojeg imate utisak da nebo, doslovce, možete dohvatiti golim rukama.
Opremljeno sa tri etno-brvnare, čiji je zaštitni znak kamin, koji gosti sami lože, pa se stvara još autentičniji utisak. Za ukusnu trpezu zadužna je domaćica Slađa, koja od sastojaka sa imanja, pravi đakonije posle kojih se spremite da dobijete koji kilogram viška.
Pre petnaestak godina, članovi ove porodice, na čelu sa Slađom, prepoznali su potencijal seoskog turizma i lepotu života na selu, pa su nakon odluke da napuste gradski život, rešili da urede staru porodičnu kuću predaka i otpočnu sasvim novo poglavlje u životu, što se u njihovom slučaju pokazalo kao ,,pun pogodak”.
U ovom domaćinstvu nema koka-kole, flaširanih sokova i kupovnih namirnica iz diskonta, gotovo sve što Slađa spremi je sveže, organsko i doneto na trpezu direktno sa imanja.
–Imamo tu sreću da na ovom podneblju gotovo sve lepo uspeva. Imamo i naše krave, ovce, svinje, kokoške, o kojima brinu moji roditelji, a goste najviše oduševi kada im stigne mladi kajmak, napravljen istog jutra kada im poslužim. Ipak, ,,specijalitet kuće” je, rekla bih, kačamak spremljen između ostalog i od ječmenog brašna, suvog mesa i kikirikija, sa dodatkom domaćeg punomasnog sira i mladog kajmaka.
To je definitivno, pravi ,,hit”, kada su u pitanju inostrani gosti. Trudim se da proučavam tradicionalne recepte i spremam jela na arhaične načine, dodajući neke sastojke koji su nepravedno izbačeni iz upotrebe, poput ječma. Pekmezi, rakija, sokovi, čajevi, turšija, jaja, salate… sve je domaće, pa čak i kikiriki, koji nekim čudom uspeva u bašti. Sve ono za šta postoji šansa da ,,rodi” u ovom predelu, ja posadim pa šta bude– kroz smeh dodaje harizmatična Slađa, inače po profesiji profesorka matematike.
Gosti koji dolaze su, većinom ,,stalni” i sa ponosom, ali i sjajem u očima, ističe da su tokom svih ovih godina sa većinom njih postali i porodični prijatelji, kao i to da su mnogi mališani začeti baš u ovom domaćinstvu.
–Velika je sreća kada čovek posao radi sa zadovoljstvom. Vremenom, izgubi se taj osećaj gost-domaćin, ovde se družimo, ćaskamo, nekada i gosti zajedno sa nama rade poslove oko imanja. U međuvremenu, toliko se ,,srodimo” jedni sa drugima da ostanemo da sedimo do kasno u noć. Imamo porodice koje nam dolaze desetak godina i svaki put kada ih pratimo bude suza sa obe strane. Pojedini gosti, osim sa nama, sprijateljili su se i sa našim komšijama, da ih čak zajedno posećujemo i za slavu. To su stvari koje nemaju cenu –dodaje Slađa.
Ukoliko ste željni istinskog odmora, bega od stresne svakodnevnice, prirode kao sa razglednice, ali i domaće kuhinje iz vremena naših baka, selo Rudno će vam zasigurno pružiti pravi ugođaj, ali i mnogo više od toga.
Jovana Ristić
Ostavi komentar