Na tridesetak kilometara od Kraljeva, nalazi se Goč, zvanično najšumovitija planina u Srbiji, koja decenijama, bogatom florom i faunom, privlači ljubitelje netaknute prirode. Goč je posebno zanimljiv studentima šumarstva, jer po raznovrsnosti biljnog sveta i endemskih vrsta, važi i za jednu od najbogatijih planina Balkanskog poluostrva.


U zavisnosti iz kog mesta dolazite, do Goča možete doći na nekoliko načina, a možda najbolji put je od Vrnjačke Banje preko Stanišinaca i od Kraljeva preko Kemenice. Od Vrnjačke Banje udaljen je 13 kilometra, a od Beograda oko 200 kilometara.


Bogata vegetacija koja krasi svaki delić ove planine, vidikovci sa kojih se, doslovce, vidi pola Srbije, modrozeleno jezero Selište, nalik na jezera sa švajcarskih razglednica, nepregledna polja cvetnih dolina, ali i bajkovite smeštajne jedinice i etno restorani sa bogatom ponudom domaćih jela, samo su neki od razloga, zbog kojih predlažemo, da ovog ,,problematičnog” leta posetite planinski dragulj iznad Vrnjačke Banje i pobegnete od surove svakodnevnice.


Ovo nekada poznato mesto za izlet žitelja okolnih gradova, ali i đaka širom Srbije, izgradnja velikih turističkih kompleksa (još uvek) nije ,,zahvatila”. Prema mišljenju mnogih zaljubljenika u prirodu, upravo to je i najveća prednost ove živopisne planine, jer je uprkos blizini Vrnjačke Banje, uspela da odoli industrijalizaciji i da sačuva autentičnost i prepoznatljivi šmek.


Goč je destinacija koja goste dočekuje sa puno inenađenja i koju turisti tek otkrivaju. Povoljna klima i ekološki uslovi doprineli su da tokom svih godišnjih doba, možemo da zateknemo očaravajuće prizore i čitave palete boja. Na maloj udaljenosti rastu divlje ruže, beli i ljubičasti jorgovani, planinski javor, hrast kitnjak, ali i bukva i jela, čija stabla dostižu i 40 metara visine, starosti preko 350 godina. Na Goču se nalazi i preko 250 izvorišta zdrave pijaće vode, a stanište je mnogih zaštićenih životinjskih vrsta, poput vidre

.


Pobornici organske ishrane i alternativne medicine, odavno su upoznati sa bogatsvom planine, poznatoj i po najslađim šumskim jagodama i lekovim travama. Naročito je popularan med sa Goča, pogotovo onaj koji se pravi od iglica bora, koji je, kažu, odličan za lečenje disajnih organa. Tokom letnjeg perioda, duž glavnih puteva, meštani često prodaju meleme lekovitog bilja po relativno pristupačnim cenama. Smatra se čajevi od tih biljaka imaju blagotvorno dejstvo za rešavanje problema gojaznosti i ubrzavanja metabolizma, smirivanje stresa, lečenje uporne psorijaze, želudačnih problema, proširenih vena, ali i raznih ženskih bolesti, poput čestih upala i policističnih jajnika.


Poseban doživljaj ove neobičajeno pitome planine, daju i restorani u okviru kojih se nalaze ribnjaci sa čuvenom gočkom pastrmkom, gde na licu mesta možete uživati u hrani i ambijentu po pristupačnim cenama.

Kajmak i sir, ali i domaća ,,grejana” rakija, lepinje na drva, samo su neki od specijatita, zbog kojih ćete, ako ste gurman, poželeti da se vratite na ovu planinu.


Jedan od glavnih simbola Goča jeste veštačko jezero Selište, na lokalitetu Gvozdac. Napravljeno je za potrebe snabdevanja vodom stanovnika Vrnjačke Banje, pa je nažaost, zbog karakteristične namene, zabranjeno kupanje i pecanje u jezeru, ali je tokom letnjih meseci, vrlo popularno za organizovanje izleta i omiljeno mesto kampera.


Naselje Mitrovo polje nalazi se na aleksandrovačkoj strani planine i popularno je mesto turista. Za razliku od većine naseljenih mesta na planini, ovde se nalazi veći broj apartmana za izdavanje, ali i sportski tereni i otvoreni bazeni sa lekovitom vodom, okruženi visokim četinarima. Bazeni su u sklopu odmarališta Crvenog krsta, ali mogu ih koristiti svi posetioci. Cena karte iznosi 200 dinara, a ulaz za dobrovoljne davaoce krvi je besplatan.


Selo Kedar, takođe, karakterističnom ponudom mami sve veći broj turista i predstavlja novu turističku ponudu na ekološkoj mapi Srbije, a karakterišu ga moderno opremljene drvene kućice nadomak borove šume.


Na ovoj planini nalazi se i Rimsko groblje na kome su sahranjivani Sasi, rudari koji su ovde vadili rudu i topili gvožđe u vreme Nemanjića.


Ukoliko do sada niste posetili ovu pitomu planinu, uvereni smo da će Vas produženi vikend na ovoj pitomoj planini relaksirati i da ćete konačno udahnuti vazduh ,,punim plućima”.

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

Ostavi komentar