Najpoznatiji Brazilac u Srbiji, Tiago Ferreira, u Srbiju prvi put je došao  2010. godine zbog jedne devojke. Iako je ta ljubav prošla, mladi Brazilac se trajno zaljubio u našu zemlju i ovde ostao, a za promociju srpskog turizma učinio je više nego mnoge domaće turističke organizacije zajedno.

Danas Tiago, zbog prirode posla, doslovce, poznaje svako mesto u Srbiji. Ipak, Kopaonik zauzima posebno mesto u njegovom srcu, a prvi susret sa Srebrnom Planinom, kaže, pamtiće zauvek.

Na Kopaonik sam prvi put došao 2013. godine. To je bila moja prva poseta nekom ski-centru. Kao zaljubljenik u sneg, odlučio sam da baš na Kopaoniku prvi put stanem na skije. Bio sam opčinjen količinom  snega koju sam tamo zatekao. Bandere, automobili, drveće- oko mene je sve bilo belo. Zbunjeno sam gledao ljude koji na skijama iz svojih hotela direktno pristižu na stazu i pitao se da li me oči varaju. Imao sam cilj da za tih nekoliko dana na Kopaoniku potpuno sam, bez instruktora, naučim da skijam. Posle hiljadu padova, nekako sam se usudio na prvi spust niz stazu– otkriva Tiago.

Od te zime, skijanje, ali i drugi zimski sportovi, postali su njegova velika strast, a Kopaonik, zbog raznovrsnih sadržaja i prirodnih lepota, omiljena destinacija tokom cele godine.

-Danas, kada pomislim na Kopaonik prva asocijacija su mi kvalitetni hoteli, vrhunska usluga, veliki broj odlično održavanih staza, koje su, zaista, raj za skijaše, kako profesionalce, tako i početnike, ali i prelepa priroda i prizori koji u svako doba ostavljaju bez daha. Kopaonik je odličan primer da planina može da ,,živi” i tokom leta, jer nudi zanimljive sadržaje tokom čitave godine. Danas je Kopaonik odlična destinacija i za ljubitelje avantura i adrenalina– ističe naš sagovornik.

Na hladne zime i noći kada se temperatura spusti i 20 stepeni ispod nule, kaže, brzo se  navikao, jer je još kao dete u osunčanom Brazilu zamišljao sneg.

Kod mene u Rio de Ženeiru, kada je 15 stepeni, nose se šalovi, rukavice, smatra se da je to velika zima. Sa druge strane, ja sam toliko maštao o snegu da nisam ni svestan hladnoće koja me okružuje. Na Kopaoniku sam prvi put doživeo tu pravu zimsku idilu kao sa razglednice i ,,ozbiljan” minus.  Sneg sam, pak, prvi put video 2008. godine u Njujorku. Sećam se, gledao sam vremensku prognozu, pratio za koje dane se očekuje sneg i kupio avionsku kartu za Njujork. Kada sam stigao u hotel nisam mogao da zaspim od uzbuđenja, jer su za sutradan najavili vejavicu. Sećam se, budim se u sred noći, oko 4h i ugledam prozor pun snega. Presvukao sam se i otrčao ka Central Parku, koji je u to doba potpuno prazan.   Kada sam se predveče vratio u hotel, zaposleni na recepciji su komentarisali između sebe kako je dan zbog visokih smetova  bio užasan, a ja ponovo nisam mogao da zaspim od uzbuđenja i sreće– kroz osmeh, priseća se Tiago.

Ipak, ono što, kaže, Njujorku, ali i mnogim svetskim skijaškim centrima nedostaje, a čime Kopaonik i Srbija mogu da se pohvale jesu srdačni domaćini i odlična hrana, prema kojoj je  odmah osetio ,,ljubav na prvi zalogaj”.

I

-Planinska srpska hrana je nešto najukusnije što sam ikada probao. Pršutica, slanina, jagnjetina, šardeni, domaći stari sir, proja, kajmak, čvarci- to je, uz domaću grejanu rakiju, fantazija i pravi doživljaj.  Skoro svi stranci sa kojima sam pričao oduševljeni su tradicionalnom srpskom kuhinjom. Posle tako jake hrane, snaga za ceo dan na skijama je zagarantovana. Često pomislim da niste ni svesni koliko bogatu i autentičnu hranu imate, a u ponudi ovdašnjih restorana je, uglavnom, interancionalna kuhunja – naglašava harizmatični Brazilac.

Kopaonik vidi i kao jednu od ovdašnjih destinacija koja je maskimalno iskoristila svoje turističke potencijale i postala jedan od vodećih brendova ove zemlje, dok sa druge strane postoje mnoga, kako kaže, podjednako lepa mesta u Srbiji koja i dalje čekaju neke ,,lepše dane”.

-Kao neko ko je svoj životni poziv preusmerio na promovisanje prirodnih lepota Srbije i onih lokaliteta, koja tek treba da se ,,otkriju”, verujem da mnogi u Srbiji nisu ni svesni kakve potencijale imate. Srbija nema more, ali ima sve drugo. Ovde je moguće probati divna, autentična jela, upoznati se sa građevinama raznih kultura koje su živele na ovim prostorima. Pored planina, veliki potencijal je i u seoskom turizmu, jer je to prava slika Srbije i ovdašnjeg naroda. Mesta u kojima još nije toliko  prisutna globalizacija i oseća se autentičnost u vazduhu, prava su blaga ove zemlje i treba ih pametno iskoristi. Nadam se da i za njih dolaze neki lepši dani– dodaje Tiago, koji za sebe često u šali kaže da je ,,brazilski Srbin”.   

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.