Na svega nekoliko kilometara od centra Kraljeva, na brdu Lojanik, iznad Mataruške Banje, nalazi se Kamena šuma, stara više od milion godina, jedan od desetak sličnih fenomena u celom svetu.
Prema rečima arheologa Hristine Janković, istorijska vrednost ovog lokaliteta je nemerljiva, iz prostog razloga što pripada paleolitu, najstarijoj fazi kamenog doba.
Kamena šuma se prostire na više od 15 hektara, a prema arheološkom istraživanju, koje je sprovedeno tokom sedamdesetih godina ,,okamenjeno drvo” iznad Mataruške Banje, nastalo je zahvaljujući naslagama vulkanskog pepela, kroz koje prolazi mineralna voda, što je tokom stotina hiljada godina, dovelo do toga da se živi organizam , doslovce, pretvara u materiju koja je tvrđa i od kamena.
Ono što smo mogli da se uverimo jeste činjenica da je okamenjeno drvo zaista tvrdo kao granit, ima oblik i izgled kamena, dok sa druge strane, poseduje sva svojstva najobičnijeg komada drveta, poput vidljivih godova, središta biljka, ali i svih kanalića, koji su hranili stablo. Upravo iz ovog razloga, Kamena šuma već decenijama intrigira naučnike širom sveta, koji su za ovaj lokalitet, čuli od svega nekoliko srpskih arheobotaničara, koji su upućivali na ovaj prirodni fenomen.
Sa druge strane, više od pola meštana Mataruške Banje sa kojima smo razgovarli, gotovo da i ne znaju ništa o vrednom lokalitetu iz kamenog doba, već kalcifikovana stabla, koja je priroda godinama stvarala, lome i uništavaju, kako bi od njih pravili oštrače za kose i noževe.
Ipak, ono što nas je posebno neprijatno iznenadilo, jeste podatak, da oni meštani okolnih sela, koji su upoznati s istorijskom vrednošću lokaliteta, na sajtovima za kupovinu i prodaju, ostatke okamenjenog drveta prodaju za pet do devet evra, u zavisnosti od boje, oblika i veličine.
Umesto da ovaj lokalitet, koji se nalazi na svega dva kilometra od manastira Žiča, bude obeležen kao prirodni rezervat i upotpuni turističku mapu Centralne Srbije, Kamena šuma propada.
U Kamenoj šumi nema ni klupe, niti bilo kakvog objašnjenja o kakvom se prirodnom dobru radi, kao ni upozorenja da ovaj predeo treba da se čuva. Ne postoji čak ni adekvatna staza koja bi dovela do ovog lokaliteta, kao ni tabla koja bi slučajnim prolaznicima ukazala da se u neprosrednij blizini nalazi jedan od najvećih prirodnih fenomena na ovim prostorima, koji bi uz samo malo ulaganja mogao da postane atrakcija poput, recimo, Đavolje varoši.
Konačno neko da pise i o nasoj banji. Bravo za tekst
na zalost u proteklom periodu su mnogi koristili ostatke okamenjenog drveta za pravljenje bruseva kojima su ostrili kose i ostale vrste seciva…