Deset dana na Zlatiboru, Kopaoniku ili Vrnjačkoj Banji košta koliko i neke od najegzotičnijih destinacija

Mnogi kojima je pandemija koronavirusa zakomplikovala planove za letovanje u omiljenim inostranim destinacijama srpskih turista, ove godine, ostaće u svojim gradovima, s obzirom da su, prema mišljenju većine građana sa kojima smo razgovarali , cene za većinu turističkih objekata i više nego nepristupačne i bezobrazno visoke.

Uprkos tome što su kapaciteti često i duplo skuplji od onih u grčkim i crnogorskim letovalištima, mnogi od njih su već rasprodati.

Primera radi, prosečna cena desetodnevnog smeštaja za četvoročlanu porodicu na Zlatiboru iznosi od 450 do 700 evra, dok za one luksuznije hotele sa više zvezdica prelazi i 1.000 evra. Prenoćište u privatnom smeštaju iznosi oko 60 evra, u zavisnosti od sadržine objekta i lokacije, što je za oko dvadeset procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Takođe, iako većina ugostitelja tvrdi da su cene ostale na prošlogodišnjem nivou, turisti se mahom žale na paprene račune u restoranoma i kafićima.

Kopaonik je u odnosu na Zlatibor nešto jeftiniji kada je privatni smeštaj u pitanju. Jednodnevni najam apartmana za četiri osobe košta oko 40 evra, dok se cene smeštaja u  nešto luksuznijim hotelima sa uključenim doručkom i dodatnim sadržajima (bazen, sauna…) kreću oko 100 evra po osobi. U ,,regularnoj” situaciji, u letnjem periodu, cene smeštaja na ovoj planini padnu i do 70 procenata u odnosu na zimsku sezonu.

Najskuplji smeštaj na Kopaoniku koji smo pronašli za kraj jula, u jednom poznatom hotelu, na dnevnom nivou, za četvoročlanu porodicu iznosi, verovali ili ne, čak 505 evra!

Slična situacija je i sa smeštajem u Vrnjačkoj Banji i Srebrnom jezeru destinacijama koje su nakon perioda obustave rada zbog koronavirusa zabeležile rekordan broj posetilaca.

Luksuzniji hoteli u Vrnjačkoj Banji uglavnom nude i besplatan smeštaj za decu do 12 godina, pa su često izbor bračnih parova sa malom decom. Cena smeštaja za jednu osobu kreće se oko 70 evra sa uključenim doručkom i korišćenjem pojedinih hotelskih sadržaja, dok cena za jedan dan četvoročlane porodice u julu i avgustu iznosi od 100 do 180 evra, u zavisnosti od raspoloživih kapaciteta i samog objekta.

 Ipak, što se tiče privatnog smeštaja, ako uporedimo sa prethodnim godinama, cene nisu drastično skočile u najvećem broju objekata. Za najam jednodnevnog apartmana u jednoj od brojnih vila  najposećenije srpske banje, potrebno je izdvojiti od 25 do 50 evra, dok je nešto skromniji smeštaj u privatnim kućama moguće pronaći i za 1.500 dinara.

Veoma smo se iznenadili kada smo došli do podatka da smeštaj u jednom populatnom hotelu na Srebrnom jezeru ( sa tri zvezdice) , na dnevnom nivou za četvoročlanu porodicu u mesecu julu iznosi čak 297 evra.

Veliki je broj studija za najam koje nudi ,,srpsko more”, a cene su trenutno veće od mnogih  objekata sličnog sadržaja na crnogorskom primorju, ali i od omiljenih letovališta srpskih turista u Grčkoj.  Sa druge strane, kada su u pitanju privatne kuće sa vlastitim ili zajedničkim kupatilom i upotrebom kuhinje, skromniji smeštaj u blizini jezera, moguće je pronaći za 900 dinara po osobi.

Veliko interesovanje  ove godinde vlada i za istorijski potkovane dunavske gradove poput Golupca i Kladova , ali i za ,,dah Tajlanda” nedaleko od Despotovca, novo omiljeno mesto za fotografisanje domaćih turista – Krupajsko vrelo.

Cena smeštaja na dnevnom nivou u hotelu na samom Dunavu za četiri osobe u letnjim mesecima iznosi oko 80 evra, dok se najam pristojnijeg apartmana kreće od 31 do 60 evra. Smeštaj, pak, u blizini Krupajskog vrela moguće je pronaći za 17 evra sa uključenim polupansionom.

Cene najma vikendice na Tari u odnosu na letnje mesece prošle godine, nisu drastično skočile i kreću se oko 40 evra na dnevnom nivou, kapaciteta do četiri osobe.

Ovog leta, veliko je interesovanje I za jezero Perućac, poznato po neobično zelenoj boji i iznajmljivanju splav- kućica, čiji najam na dnevnom nivou sa uključenim korišćenjem čamca iznosi oko 45 evra.  ,

Turisti se žale i na nagli skok cena popularnih vojvođanskih destinacija, pogotovo što se tiče wellness i spa turizma, kao i rafting tura, koje uključuju  noćenje.

Ipak, iako je virus iz Kine doneo probleme onima koji su ovog leta planirali da uživaju u morskim čarima, pripomogao je mnogim dovoljno neistraženim, a autentičnim mestima u Srbiji, da još neotkrivenom lepotom skrenu pažnju na brojne potencijale.

Da li ste čuli za selo Rudno o kom su sa oduševljenjem pisali strani mediji? Semeteško jezero toliko duboko da se dubina ne može imeriti? Retku biljku mesožderku sa Vlasinskog jezera? Kamenu šumu uz praistorije nadomak Mataruške Banje? Jeste li posetili sela nadomak Aleksandrovca sa najboljom pastrmkom potočarkom?Prirodni rezervat Uvac? Nestarno lepe vodopade na Staroj planini? Srednjovekovni dvorac Maglič?

Naravno da se radujemo što uz ,,pomoć” novonastale situacije i domaćih gostiju, srpski turizam nalazi svoje mesto pod Suncem. Ipak, ponekad treba biti umeren.

Srbija ima mnogo toga da ponudi za one koji znaju da zavire ispod površine ,,prenampumpanih” sadržaja.

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

Ostavi komentar