Kraljevčanke Mila i Radica, već godinama voze najveće šlepere širom Evrope i Azije, uživaju u dugim relacijama, kuvaju domaća jela kolegama na pauzama, stignu i da se doteraju, a šoferski život ne bi menjale ni za sta na svetu

Iako je striktna podela na muška i ženska zanimanja odavno otišla u istoriju, neke Kraljevčanke su nas, ipak, zbog netipičnog odabira zanimanja poprilično zaintrigirale.

Dame koje voze šlepere na međunarodnim linijama, popravljaju automobile i kamione, proizvode kotlove, rade kao auto-limari, šumari, stolari, tapaciraju nameštaj, ugrađuju prozore-samo su neke od stanovnica Ibra, koje mogu da stanu “rame uz rame” svojim muškim kolegama.

Ipak, našu današnju priču posvetićemo dvema damama “muškog srca” , Mili i Radici, dugogodišnjim profesionalnim vozačima šlepera na dugim relacijama, koje su nas svojom pojavom, harizmom i vedrim duhom već u startu u potpunosti osvojile.

Iako, već na prvi pogled potpuno različite, nakon više stotina hiljada kilometara provedenih u kabini gabaritnih kamiona, slažu se u jednom- “kamiondžijsko srce” jače je od svih prepreka sa kojima se jedna pripadnica nežnijeg pola može susresti prilikom vožnje, ali i to da odabir zanimanja nimalo nije uticao na njihovu ženstvenost- obe uživaju u doterivanju, kuvanju, druženju sa prijateljicama…

Od pevanja do kamiona od 18,5 metara

Prva akterka naše današnje priče, Mila Vidaković, u svojim ranim tridesetim, objašnjava da je još kao devojčica bila upućena na kamion, s obzirom da su joj i otac i majka bili profesionalni vozači kamiona. Iako je planirala da nastavi da se bavi muzikom, pre tri godine odlučila je da, ipak, krene roditeljskim stopama, što joj se, kaže, ispostavilo kao najbolji potez. Najčešće relacije koje vozi su Italija, Austrija, Belgija, Holandija, Francuska, a često vozi i do Danske.

– U špediciju sam prešla pre tri godine. Do tada, punih deset godina sam se bavila pevanjem. Nikada se nisam pokajala zbog tog “transfera”, a dobila sam i veliku podršku porodice. Nedavno sam od italijanske firme “Orfeo Nogara” za koju radim dobila i novi kamion na koji sam preponosna. U pitanju je SCANIA R 500, najbolji koji postoji, pravi gigant sa hladnjačom od 18,5 metara- za naš portal, otkriva Mila.

Kada vide mladu damu za volanom šlepera, kaže, mnogi se, pogotovo u Srbiji, iznenade, a gotovo svakodnevno dobija “znake” podrške na putu.

-Kada me vide obavezno se nasmeju i pokažu mi “lajk” palcem, a posebno se oduševe kada ukapiraju koja je to “sila” od mašine. U Evropi, ipak, žene vozači šlepera nisu retkost kao na Balkanu, možda ih ima oko 30 procenata-objašnjava Kraljevcanka.

Ipak, ono u čemu najviše uživa jesu druženja sa kolegama koji joj se uvek, kaže, džentlmenski nađu “pri ruci”.

-Kolege su divne, uvek mi pomažu pri utovaru i istovaru. To su zaista nezaboravna druženja. Dok vozim, volim da glasno pustim muziku i pevam, onako za svoju dušu narodne pesme. U pauzama se prave i domaći specijaliteti u talandari. Evo, baš smo nedavno pravili odličan gulaš – kroz smeh, dodaje Mila.

Iako priznaje da šoferski život nije lagodan, od kamiona ne želi da odustane sve dok je zdravlje bude služilo.

-Biti žena vozač šlepera na dugačkim relacijama definitivno nije jednostavno, ali kada nešto voliš daješ sve od sebe. Ovde vidim sebe i kroz nekih deset godina, samo da me, daće Bog, zdravlje posluži- naglašava ova mlada Kraljevčanka.

Radica: “Šoferi su najbolji ljudi na svetu!”

Naša druga sagovornica, harizmaticma Radica Rajović Tokalić, za koju kolege jednoglasno tvrde da je “žena, majka, kraljica”, u svet kamiona, takođe, zakoračila je veoma rano, s obzirom da je i njen pokojni otac bio profesionalni vozač. Ova dama kamion vozi dugi niz godina, ali od kada joj se pružila prilika da provoza tankera, on postaje njena velika strast.

Trenutno vozi za firmu “Erwin” iz Novog Pazara, a najčešće relacije koje “pokriva” su Nemačka i Austrija, donedavno i Turska. Šleper koji vozi dobro je poznat svim zaljubljenicima u kamiojr- Mercedes, MP4 Mega.

-Kamione i putovanja zavolela sam zahvaljujući mom pokojnom ocu, koji mi je i najveći uzor u životu. Dugo sam vozila samo “solo” kamion da bi mi pre nekoliko godina, moj pobratim dao da probam tankera. Moja deca znaju koliko volim kamione, pa su me startu podržala, a naravno tu je i finansijski momenat kojem se obraduju kada dođem kući sa ture- svoju životnu priču, započinje nasmejana Radica.

Za kolege i šofere uopšteno, ističe da su najbolji ljudi na svetu bez obzira na nacionalnost i versku pripadnost, a da duga čekanja na granici uglavnom prate i nezaboravna druženja i šale, što svima pomaže da se duga čekanja lakše prebrode.

-Kolege su prave duše, u ovom poslu se ne gleda ko je odakle. Svi smo jedno. Svi mi pomažu i ophode se prema meni sa poštovanjem, kao da su mi braća-pojašnjava Radica.

Iako se bavi krajnje “muškim” i nezahvalnim poslom za jednu damu, ono što nismo mogli da ne primetimo jeste da je ova Kraljevčanka uvek doterana “od glave do pete” kao da je sate provodila kod frizera, a ne u vožnji tankera.

-U slobodno vreme se elegantno oblačim, čak i većinom dok vozim želim da izgledam damski–otkriva nam Radica.

Iako su joj kamionske gume i daleka putovanja “u krvi”, ljubav prema domovini, tvrdi, prati je gde god da otputuje.

-Iskreno, ja mnogo volim Srbiju i naše ljude. Uvek sa sobom nosim sve što mogu odavde. Trudim se da, onoliko koliko je to moguće, koristim samo našu garderobu, hranu, vodu… Ma generalno, mi sa Balkana smo najbolji ljudi na svetu! Imamo najveće srce! U to sam se više puta uverila u ovom poslu- ponosno ističe ova Kraljevčanka, koju bismo, složićete se, kratko opisali rečima “žena zmaj”.

S obzirom da smo uživali u saradnji sa Milom i Radicom, jedan od narednih tekstova biće posvećen, takođe, damama “muških” zanimanja koje ruše sve predrasude gde god da se pojave.

Jovana Ristić

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

Ostavi komentar