Kada jer pre sedam godina iz rodne Čukotke, najudaljenijeg i najusovijeg regiona severa, Darja Gončarova, sletela na aerodrom ,,Nikola Tesla”, nije ni slutila da će se u Beogradu, kako sama kaže, osećati kao ,,domaća”, a ovdašnji mentalitet zavoleti preko noći.
Ipak, na letnji period, priznaje, još se nije u potpunosti navikla. Najviše voli beogradsko proleće, a temperature preko 30 stepeni, za ovu lepu Eskimku i dalje su prava noćna mora.
-Moj rodni grad Anadir je na samom severu Rusije. Od Moskve je udaljen devet sati vožnje avionom. Moja majka se udala za očuha, koji je Srbin, i eto tako sam ja završila u Srbiji. Sećam se, tog marta 2013. godine, sa minus 46, stigli smo na 20 stepeni u plusu. Doživela sam veliki temperatni šok, posle pola godinem videla sam travu. Iako, sve bolje podnosim toplotu, tokom letnjih meseci izbegavam da izlazim napolje, pogotovo kada je preko trideset stepeni. Uh, da znaš samo kako mi tada pucaju kapilari u očima, ,,gori” kosa i pritisak naglo skoči, kao da sam u sedamdesetim, a ne u dvadesetim godinama- kroz smeh ističe Darja.
Školovanje je nastavila u Beogradu, gde je završila Turističko-ugostiteljsku školu, a jezik je uz pomoć očuha, počela da uči po samom dolasku, kako bi, koliko-toliko, mogla da prati nastavu. Iako joj je učenje pojedinih reči, stvaralo glavobolje, srpsku tradicionalnu hranu je zavolela na ,, prvi zalogaj”.
-Ne znam kako neko može da ne obožava srpsku hranu, čoveče. Roštilj i ajvar su život! Ipak, hrana na Čukotki je dosta drugačija, kod nas je glavno jelo meso od jelena i ljudi se hrane zdravije nego ovde. Generalno, život Eskima se vezuje za jelene. Od jelenje kože se i prave čizme, koje su, svuda u svetu, preskupe. Što se jezika tiče, bilo je poteškoća, ali srpske rečenice su baš ,,moćne”. Sećam se, dugo nisam mogla da izgovorim ,,zamrzivač” ili ,,hulahopke”. Naravno, ono što svakog stranca koji dođe ovde prvo nauče su psovke – stidljivo dodaje Darja.
Da može vreme da vrati unazad, kaže, ponovo bi došla u Srbiju, jer koliko god da je u početku bila skeptična, ovde je pronašla svoju sreću i prave prijatelje.
-Sve da bih sve isto izabrala i da se nikad nisam pokajala što sam se doselila. Ovde sam odrasla, stekla kvalitetne ljude oko sebe. Srbi su zabavni, neposredni i znatiželjni. Stalno me pitaju da li sam Ruskinja, Tajlanđanka, Mongolka, Filipinka, ali niko ne može da pretpostavi da sam Eskimka- otkriva harizmatična Eskimka.
Iako je dane brojala do trenutka kada će, posle šest godina, konačno posetiti svoju domovinu, vrlo brzo po dolasku u Anadir, shvatila da je, u međuvremu, sazrela na srpski način i ,,otuđila” od ledene zime i perioda godine kada su i trepavice konstantno zaleđene.
-Naravno da sam se neizmerno radovala što ću konačno da posetim svoj rodni grad grad i ljude koje volim. Ipak, međuvremenu sam shvatila da je Beograd postao moj dom. Stigla sam tamo baš za Novu godinu, bilo je oko pedeset i nešto stepeni u minusu i mislila da ću umreti od zime. Tokom leta, tamo su ,,bele noći, pa uvek ima svetla, dok zimi, mrak pada rano, oko 15 časova, pa je poprilično pusto. Inače, i u mom gradu se za Bogojavljansku noć pliva za časni krst, ali ne kao ovde gde plivaju samo pojedinci, već svi mladići. Na minus pedeset, svake godine- naglašava Darja.
Darja je student Visoke turističke škole u Beogradu i planira da nakon završenih studija, upoznaje gradove i zanimljive destinacije širom sveta, ali će se, kaže, u Beograd uvek, sa zadovoljstvom, vraćati.
Ostavi komentar