Hedonizam i ,,jaranski" odnos prema gostimaIako gostima iz Srbije i dalje velika nepoznanica, Bjelašnica predstavlja pravi raj kako za ljubitelje adrenalina i vrtoglavlih i strmih staza (po kojima je naširoko poznata), tako i zbog sporednih staza za skijaše početnike. No, usled pažljivo biranih sadržaja i hotelskih usluga, odličan je izbor i za porodice sa malom decom.
Bjelašnica je, stiče se utisak, ,,skrojena” za ljubitelje pravog hedonizma, odmora i bega od stresne svakodnevnice. Ovde reč ,,tenzija”, doslovce, ne postoji, sve ide ,,glatko”, i kako kažu domaćini ,,jaranski”. Gosti dolaze isključivo da skijaju, druže se i uživaju u blagodetima planine, budući da se (još uvek) nije pretvorila u grad i izgubila ,,dušu”, kao što je to slučaj sa velikim brojem skijališta u regionu.
Olimpijske staze za skijanje
Ski centar Bjelašnica poseduje najviši olimpijski nivo kvaliteta ski staza za alpsko skijanje, a ukupna dužina staza iznosi 14 kilometara. Od osam ski staza (od toga tri olimpijske), dve imaju plavu zastavicu, jedna zelenu, četiri crvene i jedna crnu.
U proseku sa 200 snežnih dana u godini i prosečnom visinom snega od 135 cm, zima na Bjelašnici traje od kraja oktobra do kraja maja, a nije retkost da sneg po kojem planina i nosi naziv padne i u sred leta, dok se na vrhovima zadržava tokom čitave godine.
Zima surova, ali bajkovita
Posebnu atrakciju čine visoki snežni smetovi koji mogu dosegnuti i nekoliko metara. Zima je posebno interesantna upravo zbog nestvarnog pejzaža, nalik na belu pustinju obasjanu Suncem, iznad koje se prostire više nego nebeski krajolik. Najviša temperatura u letnjem periodu iznosi 24, a tokom zime najniža zabeležena temeratura je – 41 stepen.
Za svakog po nešto
Što se tiče smeštajnih kapaciteta i usluge, moramo da priznamo da je Bjelašnica zaista prevazišla sva naša očekivanja, posebno ako uzmemo u obzir odnos cene i kvaliteta . U samom mestu Babin do, (gde se završavaju sve staze), nalazi se desetak luksuzno opremljenih hotela, a nekoliko njih su u procesu izgradnje.
Što se tiče hotelskog smeštaja, u ponudi je, uglavnom, noćenje sa doručkom i polupansion, a većina njih poseduje i pregršt propratnih sadržaja poput bazena, spa i velnes centra i dečjih igraonica. U blizini žičare nalaze se kafići po uzoru na one u alpskim skijalištima sa di-džejem i dnevnim žurkama, ali i porodični restorani, kućice za iznajmljivanje ski-opreme, suvenirnice, kiosci sa brzom hranom…
Osećaj kao kod kuće
Ono što bismo posebno izdvojili je gostoprimstvo i želja domaćina da se gost zaista oseća ugodno, prijatno i kao ,,kod kuće”, a posebna pažnja vidno se posvećuje porodicama sa malom decom. Primera radi, u hotelu Han u kojem smo boravili, dovoljna je samo naznaka da dolazite sa bebom, da bi vas u hotelu sačekao krevetac sa novom posteljinicom, a u restoranu hranilica za bebu.
Cene i tri puta niže u odnosu na domaća skijališta
Što se tiče cena, okvirno gledano, u odnosu na recimo Zlatibor i Kopaonik, niže su i do četiri puta! Primera radi, (kada prevedemo u dinare), espreso kafa u luksuznom pabu kraj same žičare iznosi 182 dinara, ceđena narandža 360, a porcija pilećih krilaca u slatko-ljutom sosu 380 dinara.
Noćenje sa doručkom ili polupansionom u luksuznim dvokrevetnim sobama na stazi (za dvoje) kreće se od 80 do 120 evra. Većina objekata podrazumeva doplatu kada je u pitanje korišćenje spa i velnes usluge i iznosi oko 60 km (3.500 din.) za do četiri osobe. Iako su sadržaji prevashodno podređeni porodicama, pabovi rade do kasno u noć, uz šarenolik muzički program.
Da napomeno, ukoliko na planinu dolazite sa namerom da konzumirate veće količine alkohola, bolje ne krećite, budući da se u većini hotela iz verskih razloga ne služe alkoholna pića. U drugim ugostiteljskim objektima ima, a cene su za nekih 30 procenata niže od beogradskih.
Sitne zamerke
Ono što bismo naveli kao sitne zamerke jeste činjenica da u celom mestu postoji samo jedna prodavnica koja ( barem vikendom) radi do 18 časova, kao i da određen broj hotela ne poseduje dovoljan broj parking mesta, pa oni gosti nemaju sreće primorani su da vozila parkiraju u javnoj garaži ili u garažama u okviru svojih hotela koje se dodatno plaćaju.
Takođe, na planini ne postoji nijedna menjačnica, niti je u većini objekata moguće platiti u evrima. Dakle, ako vam ponestane konvertibilnih maraka, moraćete se uputiti ka Sarajevu.
Šta posetiti još
Kada smo već kod Sarajeva, ukoliko se odlučite za boravak na Bjelašnici, savet je da jedan ceo dan posvetite obilasku glavnog grada BiH, koji zaista poseduje pregršt zanimljivih lokaliteta. Pored brojnih kulturno-istorijskih znamenitosti, pauza na Baščaršiji, uz sarajevske ćevape i domaću autentičnu kafu je podrazumevana stavka tokom obilaska prestonice.
U Sarajevu, osim što ćete da razmenite novac, možete i da se snabdete određenim namirnicama, budući da je pomenuta prodavnica na Bjelašnici nešto skuplja.
Na 17 kilometara od Bjelašnice, nalazi se autentično selo Lukomir, jedno od poslednjih autentičnih sela u Bosni i Hercegovini koje OBAVEZNO treba da posetite prilikom boravka u ovom skijaškom centru, (ukoliko situacija sa snegom to dozvoljava). Pozicija Lukomora je impresivna. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1450 metara i predstavlja najviše naseljeno selo na Balkanu. Zbog oštrih zima i odsustva komunikacije zimi, Lukomiir je, uglavnom, potpuno zavejan.
Njegovi malobrojni meštani prisiljeni su da prezimljuju negde na nižim nadmorskim visinama. I ljudi i stoka, vraćaju se sa prvim dužim zracima Sunca, kada se vraća život u ovo neobično selo, koje zbog svoje autentičnosti i osećaja kao da putujete kroz vreme, iz godine u godinu privlači sve veći broj inostranih turista.
I za kraj…
Ukoliko ste željni predaha, ,,prave” netaknute planine, želite da se tokom boravka osećate kao kod kuće, a opet da osetite duh orijenta i prepoznatljivog bosanskog gostoprimstva, Bjelašnica je pravi izbor.
Jovana Ristić
