Otkrivamo Vam da li je vožnja sa srpskim tablicama kroz Albaniju bezbedna, kako Albanci zaista reagiju kada čuju da ste iz Srbije, cene smeštaja, hrane, ali i sve ono što većina domaćih medija, iz nekog razloga, uporno prećutkuje

Srpskim državljanima ove sezone popularna letovališta u regionu, ostala su nedostižna, budući da su usled pandemije koronavirusa, delimično ili potpuno zatvorene granice sa Hrvatskom, Grčkom i Crnom Gorom. Sa druge strane, cene domaćih destinacija, prema mišljenju mnogih, bezobrazno su visoke. Možda baš iz tog razloga, od početka sezone do današnjeg dana, preko 35 hiljada građana Srbije uputilo se ka poznatim letovalištima Turske, Egipta i Albanije, državama koje dozvolile slobodan ulaz našim državljanima bez negativnih testova na Covid-19.


Prve dve destinacije, tradicionalno, omiljene su među našim građanima, dok Albanija i dalje izaziva podeljene stavove i veliki broj (neosnovanih) predrasuda, koje bi, verovatno, kod mnogih, već nakon samo nekoliko časova provedenih na albanskom primorju u potpunosti nestale.


Pre svega, turizam u ovoj državi poslednjih petnaestak godina doživeo je pravu ekspanziju i procvat. Luksuzni hoteli se, doslovce, nalaze na svakom koraku, a usluga je i više nego korektna. Severni deo i okolina Drača su, i pored zapadnjačkog stila gradnje, delom sačuvali prepoznatljivi ,,istočnjački šmek” (podsećaju na Ulcinj), dok središnji i južni deo Jonske obale, infrastrukturom, kristalno čistom, plavom bojom mora, u potpunosti pariraju grčkim ostvima poput Rodosa i Krita. Plaže na samom jugu zemlje asociraju na čuvene plaže na Lefkadi i Tasosu.


Iako je Srbima, verovatno i zbog kraće kilometraže i povoljnijih cena, zanimljiviji severni deo obale, naša topla preporuka je da, ipak, produžite još stotinak kilometara južnije i upoznate skrivene lepote i nikad dostupniji luksuz, koji pruža Jonska obala i sam jug Albanije.


Ono što će vas, verovarno, najviše iznenaditi jesu cene. Cene smeštaja za dve osobe kreću se od 20 evra pa naviše. Primera radi, dvokrevetna soba u Valoni, u novom, ekskluzivnom hotelu na samoj obali, sa uračunatim doručkom i pogledom na more, iznosi oko 25 evra po osobi. Nacionalna valuta je lek, a jedan evro iznosi 123 leka. Ukoliko ,,prevedemo” u dinare, značilo bi da se cena dnevnog najma dve ležaljke i suncobrana kreće od 400 do 800 dinara. Severni deo priobalja je za nekih 30 procenata povoljniji i odnosu na gradove na Jonskom moru.


Brza hrana je neuporedivo povoljnija u odnosu na Beograd, pa čak i za nekih 20 procenata u odnosu na Kraljevo. Recimo, espreso na plaži košta oko 80 dinara, voda 60, ledeni čaj 100 dinara. Cena girosa na samom šetalištu iznosi oko 170 dinara, dok je u unutrašnjosti grada, van šetačke zone, još povoljniji. Ručak za dvoje u elitnim hotelima na samoj obali mora, kreće se od 1.500 do 1.900 dinara. Morski plodovi su nešto skuplji, ali i dalje znatno jeftiniji nego u ,,bratskoj” Crnoj Gori ili Grčkoj. Recimo, hobotnica na žaru, sa prilozima, za dve osobe košta oko 1.200-1.600 dinara. Navedene cene važe za Valonu, Saranda i Ksamil, na samom jugu, nešto su skuplji.


Na poslednjem popisu stanovništva, ogroman procenat Albanaca, posebno na primorju, naveo je su da su ateisti. U primorskim gradovima, verskih obeležja i objekata gotovo da i nema. Žene su doterane, negovane i moderno obučene. Pored pilećeg girosa, moguće je naručiti i svinjski giros. Slična situacija je i u Tirani. Da li dolazite iz Srbije, Makedonije, Engleske ili Turske, ukoliko ste dobri gosti, Albancima je, reklo bi se, potpuno svejedno. Na putevima će vam redovno ,,blicati”, kako bi vas upozorili da je u blizini policijski radar.


Albanci nisu navalentni i previše komunikativni, ali su korektni i ljubazni. Konobar će vam iskreno sugerisati ukoliko poručeno jelo nije dovoljno sveže. Generalno, neće pokušavati da vam ,,prodaju maglu” ili da naplate više od dogovorenog. Ispred restorana vas neće ,,vući za rukav” da uđete u lokal, ali će zaposleni biti vrlo profesionalni i prijatni. Čak i oni koji ne žive od turizma, rado će vam pomoći da pronađete određeni hotel, ulicu ili znamenitost.


Blizina Grčke i Italije, ostavila je veliki uticaj i na albansku kuhinju. Girosi, suvlaki, musaka, kao i prepoznatljivi grčki začini, obavezni su sastojci obroka. Takođe, veliki broj pasta i lazanja u jelovnicima i picerije, koje se, doslovce, nalaze na svakom ćošku, sugerišu na veliki italijanski uticaj. Ipak, posetiti Albaniju, a ne probati tradicionalni burek sa lukom ili ,,šaurma- pitu” (nešto između grčkog girosa i libanske kuhinje), potpuni je promašaj. Uz poručeno jelo, obavezno naglasite osoblju da li želite i hleb , jer se, barem na primorju, gotovo da i ne koristi. Sa druge strane, oni koji očekuju da će u nekom turističkom albanskom mestu pojesti baklavu kao u Istanbulu, ostaće razočarani.


Što se tiče trenutne situacije sa koronavirusom, zaposleni u zatvorenim objektima nose zaštitne maske, dok turisti i ljudi na ulicama, generalno, ne nose, niti se, reklo bi se, o virusu, puno priča. Veliki broj gostiju čine upravo Albanci iz unutrašnjosti i ,,gastarbajteri”, Makedonci i Poljaci. Pandemija koronavirusa se, definitno, oseti i u Albaniji, kada su u pitanju inostrani gosti, ali manje nego u obližnjim zemljama.


Jedna od retkih negativnih stavki albanskog priobalja su nesnosne gužve u većini gradova i veoma malo mesta za parking, kako u gradovima, tako i na prilazima plažama, pogotovo vikendom, kada celo gradsko jezgro, doslovce, stoji. Budući da su popularne plaže uglavnom na periferiji, nemojte se iznenaditi ako vam za razdaljinu od pet kilometra bude potrebno više od sat vremena vožnje. Ukoliko niste ranoranilac i na neku od željenih plaža ne stignete pre 10 časova, postoji velika mogućnost da nećete imati gde da se parkirate i da ćete morati da odete na drugu, nešto lošiju plažu.


Vožnja kroz kružni tok, takođe, nije im jača strana. Što se tiče putarina kroz Albaniju, do najpopularnijih letovališta, iznosi pet evra. Za ulazak u zemlju, potreban je Zeleni karton. Iz Srbije do Albanije postoje dve rute, jedna preko Makedonije, druga preko Kosova, koja je, možda, bolja opcija s obzirom da veći deo trase čini auto-put. O putovanju kroz Kosovo i albanska sela, sa kraljevačkim tablicama, više u našem narednom članku.


Za sve one širokih shvatanja, koji nemaju predrasude, Albanija je, definitivno, zemlja ljubaznih domaćina i prelepih plaža, koja nudi luksuz za relativno malo novca.

Jovana Ristić

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

Ostavi komentar