Milomir Glavčić, rodom iz malog sela u podnožju Kopaonika, u Kanadu je trbuhom za kruhom otišao pre više od 60 godina, ali zavičaj nije zaboravio, iako više nikada nije došao u Srbiju. Zahvaljujući njegovim vrednim donacijama mnogi pojedinci dobili novac za lečenje, izgrađeni su mostovi, kuće, crkve, škole, vrtići, domovi kulture, kupovana vredna medicinska oprema, ali i siromašna deca iz ovog kraja dobila prilika da se školuju.

Ovaj dobrotvor rođen je 1924. godine u zaseoku Pope sela Kovači, nadomak Jošaničke Banje, u podnožju Kopaonika. Odrastao je kao seosko siroče i još kao dete živeo od nadničenja kod dobrostojećih komšija. Ponekad je odlazio do ruševina seoske crkve gde su meštani ostavljali hranu i novčane priloge, koje je krišom uzimao kako bi prehranio sestre i sebe. Još tada, zarekao se da će jednog dana novac vratiti i odužiti se dobrim ljudima. Ispunio je davno obećanje.

Samo u poslednjih desetak godina, gradu Kraljevu poklonio je više od dva miliona evra za izgradnju novog mosta na Ibru (koji u znak zahvalnosti i nosi njegovo ime), novac za skener vredan skoro 250.000 evra, magnetnu rezonancu i sanitetska vozila. Obezbedio je sredstva za izgradnju dečjeg vrtića, a redovno pomaže i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Nakon razornog zemljotresa koji je 2010. pogodio Kraljevo i okolinu, ali i poplava koje su u više navrata nanele velike materijalne štete ovom gradu, donirao je velike sume novca za igradnju kuća. Nakon zemljotresa, svojim komšijama poklonio je oko pola miliona evra, kako bi mogli da kupe belu tehniku i sve ono što im je uništeno od kućnih aparata.

Zahvaljujući njegovim redovnim jednogodišnjim donacijama, mnogi žitelji sela Kovači, (iako najveći deo njih nikad nije upoznao), uspevaju da prežive teška vremena. Samo prošle godine, za Božić, sve svoje rođake  darivao je sa ukupno 130.000 evra. Najstariji na porodičnom stablu dobili su po 5.000 evra, mlađi po 4.000, a deca po 2.500 evra. Pomogao je izgradnju kuća najsiromašnijih žitelja okolnih podkopaoničkih sela, ali i Jošaničke Banje, Ušća i Raške.

Kada je 1947. godine služio vojsku na karauli, ukradenim čamcem prešao je Prespansko jezero i prebegao u Grčku, a zatim u Italiju odakle je iz emigrantskog logora otišao u Kanadu do Nijagare. Po dolasku, radio je u rudniku, ali sanjajući bolji život postao je ugostitelj i od ušteđevine počeo da za mali novac kupuje  livade i utrine, na kojima su mnogo godina kasnije počeli da se grade kanadaski gradski kvartovi.

Veliki dobrotvor je svoj težak životni put opisao u memoarima ,,Trn u nozi na dalekom putu”. Iako nikada više nije došao u Srbiju, ni danas u svojoj 97. godini ne prestaje da poklanja svom narodu, jer, kako kaže, ,,odlično pamti dane kada je i on sam bio više gladan nego sit i ne želi da nijedno dete to oseti na svojoj koži”.

Osim mosta na Ibru i vrtića u naselju Beranovac, ime – Milomir Glavčić- nalazi se ispred kapija crkava, uz ozidane česme i uređene izvore, ali i na majicama sportista iz Jošaničke Banje. Njemu je posvećeno i svako prvo kolo na koncertu jošaničkog KUD-a, a opevan je i u pesmama izvorne pevačke grupe ,,Željin” iz Biljanovca.

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.