Kraljevčanka, Aleksandra Terzić, mlada nastavnica slikarstva i crtanja, nakon što je završila Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, povremeno je radila u dečjim igraonicama, da bi, vrlo brzo, rešila da, kako kaže ,,igra na sve ili ništa” i otvori sopstvenu školu slikanja i crtanja za talentovane đake. Ova odluka ispostavila se kao odličan potez, s obzirom da od troje, sa koliko je radila u početku, danas podučava preko četrdeset talentovanih učenika koje uspešno sprema za umetničke škole i fakultete.
Aleksandra je, spletom okolnosti, postala i redovan gost na dečjim rođendanima u gradu, budući da posebnim uljanim bojicama oslikava neobične maske na licima mališana. Osim što je postala ,,zaštitni znak” rođendaonica i omiljeni lik mališana, ovu Kraljevčanku krasi ono najbitnije- veliko srce. Naime, Aleksandra je inicijator iz senke mnogih humanitarnih akcija u gradu.
Foto: Atelje Krug
Foto: Atelje Krug
Već godinama anonimno pomaže siromašnim porodicama i preko humanih pojedinaca, obezbeđuje im garderobu, knjige, ogrev, pa čak i nameštaj. Početkom godine, otišla je i korak dalje. U danima kada se putem društvenih mreža prikupljao novac za malu sugrađanku, Tanju Slavković, devojčicu koja boluje karcinoma, Aleksandra je rešila da, na svoj način, ujedini sugrađane i pripomogne da Tanja dobije životnu bitku.
Samoinicijalno je organizovala Veliku dečju žurku na Trgu srpskih ratnika. Mališanima koji su se taj dan našli na centralnim ulicama, oslikavala je lica autentičnim maskama, a roditelji su imali samo jednu ,,dužnost”, a to je da svako, onoliko koliko je u mogućnosti, ubaci u kutiju poneku novčanicu za Tanjino lečenje. Organizovala je animatore, klovnove i ozvučenje, pa je za nekoliko sati, centar grada postao najšarenija zona, a za lečenje devojčice uplaćeno je 107.000 dinara.
Od tog dana, humanitarni događaji na kojima je učestvovala, samo su se nizali, a poslednji gde je slikajući maske uveseljavala mališane, bio je nedavno održan Dečji bazar kod Duhovnog centra u Kraljevu, kada se, takođe, skupljao novac za lečenje bolesne dece.
Ova skromna devojka u svojim gestovima, kaže, ne vidi ništa posebno, navodeći da je takav odnos prema zajednici dužnost svih nas, pogotovo, ako znamo da život mnoge dece, nažalost, danas prvenstveno zavisi od naše dobre volje.
-Činjenica je da ne možemo da pomognemo svoj deci ovog sveta, koliko god imali volju, ali ne možemo ni da samo skrećemo oči od tuđe muke. Priznajem, iako sam oduvek bila bolećiva na takve stvari, tek kada sam pre sedam godina i sama postala majka, taj osećaj je postao mnogo intenzivniji i želja da, onoliko koliko mogu, pomognem jača. Da je sreće, do ovoga ne bi ni dolazilo, ali, nažalost, tu smo gde smo i treba da se pomažemo– za portal Zebra, naglašava Aleksandra.
Aleksandra Terzić, odličan je primer koliko je samo malo potrebno da se masa pokrene i sugrađani ujedine, ali i da se humanost nalazi u svima nama, samo treba da treba da je prepoznamo i negujemo, baš kao što to moja sagovornica radi.
Jovana Ristić
Ostavi komentar