Sara Bero je samohrana majka devojčica sa Daunovim sindromom, koja je bila u stanju da prevrne svet kako bi njene mezimice, ali i sva ostala deca sa smetnjama u razvoju u Crnoj Gori, postala ,, vidljiva” u društvu i stekla pravo na dostojanstveno odrastanje. Sara je organizator radionica, druženja, pa čak i prve modne revizije za mališane sa posebnim potrebama, a njen profil na instagramu prati skoro 160 hiljada ljudi

Ne postoji odgovarajuća reč kojom bih opisala podgoričku Majku Hrabrost, Saru Bero, majku dvanaestogodišnjih devojčica, rođenih sa Daunovim sindromom. I pored svih problema koje joj je život doneo, ova samohrana majka, uz neopisivu želju i zalaganja, danas je snaga mnogim ženama, koje su se našle u sličnoj životnoj ulozi.


Osim što je zaposlena u jednoj podgoričkoj pekari, Sara je i prva predsednica ,,Udruženja dece i omladine sa Daunovim sindromom”, i jedna od zaslušnih što su ova deca, posle višedecenijske izolacije, konačno ,,vidljiva” u društvu. Organizator je mnogih humanitarnih akcija i radionica, ali i ,,Izbora za mis i mistera dece i omladine sa Daunovim sindromom”, prve manifestacije takvog tipa u regionu.


Sve je počelo pre 12 godina, na njen dvadeseti rođendan, kada je dobila najlepši poklon- bliznakinje Ildu i Irmu. Iako su sve prognoze lekara ukazivale da će roditi potpuno zdrave devojčice, ubzo nakon porođaja, Sara saznaje da bliznakinje imaju Daunov sindrom.


Tada, o Daunovom sindromu nije znala gotovo ništa, pa joj je još teže pala pomisao da njene devojčice nisu kao ostale bebe, već deca sa smetnjama u razvoju. Ipak, iako mlada mama, vrlo brzo postaje svesna situacije i odlučuje da započne neverovatnu životnu borbu, koja i danas traje.


Kao samohrana majka (njen tadašnji suprug nije želeo da učestvuje u podizanju ,,takve” dece) prevrnula je nebo i zemlju, ne bi li svojim mezimicama omogućila dostojanstveno detinjstvo, kako ni na jedan način, ne bi osetile da se razlikuju od druge, zdrave dece.


-Iako u početku nisam bila svesna situacije, niti sam znala šta me čeka, nijednog trenutka nisam mislila da odustanem. Bila sam mlada, uporna, pa i luda. Nije bilo lako. Išla sam jedan korak napred, pa deset unazad– svoju životnu priču, za naš portal, započinje ova hrabra mama.


Da stvar bude gora, na samom početku, na pomoć okoline nije nailazila. Naprotiv, na Irmu i Ildu, zatvorena sredina je gledala, kako kaže, kao na vanzamaljce. Danas je, smatra, situacija nešto bolja. Jedan od razloga ta taj mali napredak je, svakako, poruka koju Sara zajedno sa devojčicama svakodnevno šalje putem društvenih mreža i medija, a to je da su deca sa posebnim potrebama,a kao i sva druga deca, željna ljubavi, prijatelja i igre.


Iako bliznakinje, Irma u Ilda su, prema rečima majke, potpuno drugačijeg senzibiliteta. Irma je, nažalost, imala znatno teže detinjstvo, prošla je kroz sedam teških operacija, a za posledicu je ostajala bez kosice, što je za majku bilo veoma bolno iskustvo.


-Ilda je mnogo mirnija i ljupkija. Ona obožava da se druži i neverovatno je odgovorna. Sa druge strane, Irma je, zbog svega što je prošla, svih operacija i doslovce rečeno, pakla od života, mnogo više razmažena. Ona ne voli gužvu i ljude, svojeglava je i za nju ne postoji ,,ne”– objašnjava Sara.


Uz pomoć velike želje, truda i svakodnevog rada sa devojčicama, uspela je da ,,nadmaši” sve prognoze lekara, koje nisu obećavajuće, jer se smatralo da će i za obavljavanje svakodnevnh potreba, devojčice u potpunosti zavisiti od majčine pomoći.

-Veoma je bitno da se sa ovom decom radi od kada otvore oči, kroz igru i svakodnevne obaveze, od toga da zategnu posteljinu kada ustanu, što osim na stvaranje radnih navika, utiče i na motoriku ruku. Bitno je da imaju naviku da sakupe igračkice posle igre, operu zubiće, umiju se. Sa mojim devojčicama se radi od kada ustanu, pa sve dok ne legnu. Sa njima rade i stručnjaci, logoped i defektolog i pohađaju dve škole -objašnjava naša sagovornica.


S obzirom da potiče iz poprilično zatvorene sredine, na primitivne komentare (a bilo ih je) se ne obazire. Naprotiv, za sebe kaže da je najponosnija mama na svetu, a njene bliznakinje rade sve što i ostale devojčice u tom uzrastu, druže se, odlaze na dečje rođendane, uživaju u lepim odevnim kombinacijama.


Moja deviza je ,,Ako roditelj prihvati dete onakvo kakvo jeste, i okolina će”. Svojim devojčicama sam se ponosila od prvog dana. Od modnih revija, igraonica, raznih proslava- nikada nisam smatrala da su ,,višak” i da će nas ismejavati, (iako su, nažalost i to radili) i da ćemo im smetati. Deca sa smetnjama u razvoju treba da imaju ista prava kao i svako drugo dete na planeti – naglašava Sara.


Sara je odlučila da svoju borbu podeli i na društvenim mrežama, gde je potpuno neočekivano dobila ogromnu podršku žena, ali i poznatih ličnosti širom regiona, koji se javno dive ovoj hrabroj mami, jer vrlo realno, bez ,,šminke” i patetike prikazuje život deteta sa posebnim potrebama u maloj, zatvorenoj sredini. Samo na društvenoj mreži Instagram, profil ove porodice, prati preko 158.000 hiljada ljudi, a o njima su pisali i strani mediji.


Pre dve godine, Ilma i Irma su i dobile sestru, a iako je majka strepela kako će reagovati na novog člana porodice, s obzirom da su, kako kaže, navikle da samo one budu centar sveta, devojčice su sa oduševljenjem prihvatile malu Inu.


-Zahvalna sam Bogu što mi je podario Inu, moju zamenu u podršci sestrama. Neopisiva je to ljubav. Mnogo se vole. Mi smo jedan mali tim koji puno obećava. Od nas se i očekuje da budemo još uspešnije, aktivnije i da menjamo sliku o osobama sa smetnjama u razvoju
– ponosna je Sara.


Kada pomislite da je nešto nemoguće ostvariti, prisetite se priče podgoričke Majke Hrabrost, Sare Bero, koja će Vas, svaki put, uveriti u suprotno.

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

Ostavi komentar