I ove zime, sneg je ,,okasnio”, budući da su dnevne temperature proteklih dana dostizale i 17 stepeni. No, ljubitelii belog pokrivača, konačno mogu da odahnu budući da se u većini mesta u Srbiju jutros ,,zabelelo”. Čak i oni koji ne vole hladnoću i poledicu, kada iz tople sobe posmatraju krupne pahulje, osećaju određenu dozu mira i nostalgije za detinjstvom. U skladu sa tim, ovog prvog snežnog dana u godini, predstavljamo vam najrazličitije činjenice koje nismo znali o snegu i snežnim pahuljama.
Zanimljivosti o snegu
Sneg je mineral poput dijamanta i soli koga čine savršeno sjedinjeni simetrični kristali, a verovali ili ne, ne postoje dve iste pahulje. U skladištu skoro svakog kristala nalazi se trunčica prašine koja može poticati iz bilo čega- od vulkanskog pepela do čestice iz svemira.
Sneg je, zapravo, providan, a ne beo. Naime, zbog svoje strukture svetlost ne prolazi lako kroz njega već se reflektuje, što u našem oku stvara privid beline. Takođe, na polovima nikada ne pada puno snega, jer mećava, uglavnom, potiče od starog snega koji vetar konstantno nosi.
Najveća pahulja ikad izmerena, ima svoje mesto u Ginisovoj knjizi rekorda. Izmerena je u Montani 1887. godine i bila je prečnika 38 centimetra. A. Vilson smatra se prvim čovekom koji je uslikao fotografije snežnih kristala daleke 1885. godine. On je zakačio fotoaparat za mikroskop, a pahulje je pomerao perom od ćurke. Napravio je oko 5.000 neverovatnih fotografija i ubrzo preminio od upale pluća.
Čak 421 izraz za sneg kod Škota
Dugo se smatralo da Eskimi imaju najviše izraza za sneg, s obzirom da su konstantno okruženi njim. Međutim, postoji narod koji ima više sinonima za beli omotač. Istraživači Univerziteta u Glazgovu bavili su se brojem reči kojima se u jednom jeziku naziva sneg i došli su do zaključka da Škoti imaju čak 421 reč kojom opisuju ovu meteorološku pojavu. Veliki broj reči zapravo je način da se do detalja opišu različiti ,,kvaliteti” snega.
Za razliku od većine evropskih jezika koji imaju više desetina reči koje ,,vezuju” za sneg, mnogi afrički narodi osim što nikada nisu imali priliku da vide sneg, u svojim jezicima nemaju ni reč kojom bi opisali beli omotač.
Sneg u tropskim predelima i reakcije stanovništva
Stoga, kada iznenada ,,zabeli” tamo gde mu geografski nije mesto, kod lokalnog stanovništva, usled susreta sa nepooznatom pojavom, često dolazi do paničnog stanja.
Primera radi, u februaru 2021. godine, mraz i sneg prekrili su peščane dine Sahare, najveće pustinje na svetu, gde su, inače, zabeležene rekordne temperature i do 58 stepeni celzijusa. U predelu severozapadnog Alžira, kod grada Ain Sefra, temperatura je pala na minus dva stepena, a fotografi iz celog sveta pohrlili su da uslikaju ovaj nesvakidašnji prizor. Međutim, usled klimatskih promena, iako je sneg na ovom području izuzetno redak fenomen, ovo je peti put da se Sahara zabelela u protekle 42 godine.
Iste godine, nakon neuobčajenog naleta hladnog vazduha koji je iznenadio stanovnike Južne Afrike, sneg je u provinciji Creres, 180 km udaljene od Kejptauna, dosegao 90 cm i postao najveća turistička atrakcija. Vest o belom pokrivaču brzo se proširila na društvenim mrežama, nakon čega su se kolone vozila uputile ka Creresu, stvorivrši ogromnu gužvu i kolaps u saobraćaju.
Takođe, u aprilu 2016. godine, sneg je u potpunosti prekrio i paralisao tropske Havaje, a lokalno stanovništvo je u velikom meri bilo u paničnom stanju. Sneg nije neuobičajen u planinskim delovima tog ostvskog arhipelaga, ali snežni pokrivač na visini od 1.800 metara, u državnom parku na Maujiu, predstavlja najnižu tačku na kojoj je sneg ikada viđen na Himalajima.
Uprkos tome što Crni kontinetnt nije deo sveta koji bi nas asocirao na sneg, u Africi ima veličanstvenih planina čiji su vrhovi konstantno okovani ledom, poput Kilimandžara u Tanzaniji, Kenije u Keniji i Ruvenzora u Ugandi. Ipak, snega i leda je sve manje- od 1900. godine. Usled klimatskih promena, Afrika je izgubila čak 80 odsto glečera, a naučnici veruju da će do 2030. godine afrički ledeni vrhovi u potpunosti ostati bez snega i leda.
Zeleni i ,,krvavi” sneg
Mediji sve češće izveštavaju o prirodnim fenomenima gde beli omotač u potpunosti menja svoje karakteristike. Jedan od njih je svakako i ,,zeleni sneg”, za koji se veruje da je nastao kretanjem algi na Antartiku, a verovatno će se širiti kako temperature budu rasle. Kako se navodi u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, zelena snežna alga je mikroskopska ako se meri pojedinačno, ali kada organizmi istovremeno rastu, sneg postaje jarko zelen i može se uočiti čak iz svemira.
Tokom februara 2021. godine i Nemačku je pogodio nesvakidašnja pojava, crveni ili kako ga naučnici još nazivaju ,,krvavi” sneg, meteorološki fenomen koji nastaje usled ekstremnih vremenskih prilika. Naime, do ovog fenomena dolazi kada se susretnu hladan vazuh iz Skandinavije koji donosi sneg i oluje sa toplim vazduhom iz Sahare koji donose čestice peska koji sneg boji u crveno.
Uticaj snega na psihu
Prema mnogim američkim studijama, ljudi više kupuju kolače, torte, i generalno, slatkiše kada se putem vremenske prognoze najavi snežna oluja. Dok mnoge bele pahulje umiruju i asociraju na prazničnu atmosferu i detinjstvo, postoje i ljudi koji kada vide sneg zapadaju u izuzetno panično stanje, u medicini poznato kao hionofobija.
Ova fobija dovodi se u vezu sa negativnim iskustvima iz prošlosti, kao što su hipotermija, propadanje kroz led ili zavejanost. Ponekad kriofobija nastane kao rezultat novinskih izveštaja o posledicama nesreće usled loših vremenskih uslova. Kada se osoba preseli iz toplijih u hladnije krajeve, usled straha od nepoznatog, isto je u rizičnoj grupi da dobije hionofobiju.
