Da li klimatske promene prete da ugroze količinu snega na Kopaoniku, naruše biljni i životinjski svet, ali i da li je masovna industrijalizacija u poslednjih nekoliko godina uticala na kvalitet vazduha na ,,krovu Srbije”, razgovarali smo sa jednim od vodećih srpskih klimatologa, prof. dr Vladimirom Đurđevićem, poznatim po svom aktivnom angažmanu u podizanju svesti javnosti o opasnostima klimatskih promena, koji je ukazao na mnoge probleme očuvanja životne u najvećem skijaškom centru u Srbiji.
Ipak, prema njegovim rečima, bez obzira na veliki broj hotela na Kopaoniku, oni su i dalje isuviše ,,mali” zagađivači da bi svojim zagrevanjem uticali na promenu klime na širem području planine, ali se to zagrevanje svakako oseća u užem jezgru, u pojasu od 200-300 metara od centra, gde je i najveća koncentracija turista.
Iako širi pojas planine i najveći deo skijaških staza nisu ugroženi zbog zagrevanja koje proizvode hoteli, velike količine otpadnih voda i smeća koje se ne odlaže na adekvatan način, dovode do narušavanja prirodnih okolnosti i stvaranja raznih anomalija, od kojih su mnoge već uočene.
–Sve ove promene odražavaju se i na biljni i životinjski svet na duge staze. Iako u sklopu Nacionalnog parka postoje jasno propisani najveći nivoi zaštite, gde je zabranjena bilo kakva gradnja, investitori se mahom ne pridržavaju zakonskih odredbi. Kako bi se zaustavila takva gradnja u budućnosti, neophodno je da se pojača pozornost, jer sve te zabrane upravo i služe da spreče bilo kakav uticaj ljudi na floru i faunu– upozorava naš sagovornik.
Đurđević objašnjava da kada da su u pitanju klimatske promene, već odavno ne govorimo o nečemu što nas očekuje za 10, 20 ili 30 godina, s obzirom da su one još od druge polovine 20. veka nešto što nam se, nažalost, već uveliko dešava, a da toga često nismo svesni.
-Na teritoriji Srbije, proces zagrevanja je brži od globalnog proceka, a uočljiviji je na planinskim vrhovima nego u nižim oblastima. Čak i ako se Pariski dogovor sprovede, u narednih 30 godina, temperatura će na godišnjem nivou skočiti za 1 do 1,5 stepeni, što ukazuje da smo za mnoga delovanja već uveliko zakasnili– objašnjava klimatolog.
Iako Kopaonik, koji dobrim delom i ,,živi” od snega, u jeku sezone nije ugrožen od smanjenja snežnih padavina, usled klimatskih promena dolazi do smanjenja perioda godine sa snežnim prekrivačem, pa je samim tim i sezona skijanja kraća.
– Poslednjih godina, primećeno je da snežne padavine počinju poprilično kasnije nego što je to bio slučaj pre 15 i kusur godina. Planine se brže zagrevaju, sezone su sve toplije, ali i sve češći i duži periodi tropskih dana tokom leta, kada je i zabeležen manji procenat padavina. Ipak, o preciznim brojkama ne možemo govoriti, jer kod nas nema dovoljan broj meteoroloških stanica, pogotovo na velikim nadmorskim visinama – naglašava Đurđević.
Još jedan od velikih problema koji remeti prirodne balanse mnogih evropskih skijaških centara, pa i Kopaonika, svakako je masovna (i nepravilna) upotreba topova za veštački sneg.
-Ne samo na Kopaoniku, već i u mnogim skijaškim centrima širom regiona i zapadne Evrope, već godinama, velika opasnost ,,vreba” od pokušaja da se nedostatak prirodnog snega nadomesti topovima za veštački sneg, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju za životnu sredinu i izazivaju veliki pritisak na vodnim resursima. Narušava se hidrološki ciklus, što je posebno izraženo u državama poput Srbije, u kojima ne postoji dovoljan broj pravnih regulativa koje bi se bavile ovakvim problemima-zaključuje Đurđević.
Jovana Ristić
