Izgradnju mnogih stambenih kompleksa u Evropi, prati jedan od najkontraverznijih urbanističkih procesa, a da li je Beograd jedan od njih?

Pre svega, da napomenem da tekst nije politčke prirode i da nije fokus na dobro poznatoj, zataškivanoj, aferi Savamala, kada su ljudi sa fantomkama po nečijenm naređenju izvršili rušenje zgrada u istoimenom delu Beograda. Fokus je na skrivenim, verovarno još opasnijim pratećim elementima procesa džentrifikacije, koja, možda, prati ovu veliku aferu. O fenomenu džentrifikacije, nažalost, običan smrtnik zna tako malo.


Džentrifikacija predstavlja, uglavnom kamufliran, ,,upakovan”, ali jasno vidljiv preobražaj zamene nižih klasa stanovništva bogatijim u centralnim gradskim kvartovima, uz aproprijaciju ekonomske vrednosti nekretnuna, zarad velikih profita investitora, ulagača i, naravno, inicijatora samog procesa.

Iako počinje suptilno, gotovo neosetno, sasvim izvesno ostavlja dugoročne negativne posledice na gradove, koje je ,,zahvatila”, a pre svega, na prvobitno stanovništvo, ,,sitne” preduzetnike i porodične firme koje na toj lokaciji posluju.


Kao što je to slučaj sa Beogradom, širom evropskih metropola nadležni organi pokušavaju da izbegnu ovaj pojam, a ako ga uopšte pomenu, zajedničko im je kategorično negiranje, jer ,,džentrifikacija se događa možda negde, ali zasigurno ne i u njihovom mestu”. Naprotiv, u pitanju su, kako navode, odlični urbanistički poduhvati od opšteg značaja za grad i stanovništvo na toj lokaciji, a tiču se renoviranja, ,,oživljavanja” oporavka i transformacije ,,predugo zaboravljenih gradskih kvartova. No, da li je to uvek baš tako?


Proteklih godina, jedna od najosetljivijih tema u državi bila je urbanistički zahvat Beograd na vodi, koji obuhvata prostor na desnoj obali Save. Beograd na vodi je, takoreći, pravi grad u centru grada. Smešten na 1.8 miliona kvadratnih metara,uskoro će postati dom za 14 hiljada imućnih građana, smeštenih u 6.000 luksuzno opemljenih stambenih jedinica.


Već na prvi pogled, potpuno je jasno je priželjkivani profil stanovnika Beograda na vodi, u velikom kontrastu u odnosu na prvobitno stanovništvo Savamale. Zapušten deo grada, poznat po privremenom smeštaju radnika Železnice, starim zgradama iz šezdesetih godina i retkoj gustini naseljenosti, preko noći, postaje glavno obeležje Beograda, oko koga se doslovce, odjednom ,,otimaju” poznate ličnosti, sportisti, umetnici, skorojevići, političari, starlete i ,,utrkuju” ko će imati bolje opremljeniji penthous sa pogledom na reku.


Ipak, da bi od jednog zapuštenog radničkog naselja, došlo do preobražaja u luksuzno naselje, potrebne su godine i ,,mukotrpan rad” ljudi iz senke, iako, na prvi pogled, ne izgleda tako.


Proces džentrifikacije, uglavnom, počinje tako što u ciljanom kvartu počinju da se otvaraju novi moderni, samoorganizovani barovi i kulturni centri, koje prati ekspanzija različitih pravaca umetnosti, čime se četvrt, od one koja se izbegavala u širokom luku, deklariše kao alternativna i subkulturna .


U četvrti Savamala, mnogo pre podizanja kamena temeljca za urbanistički poduhvat Beograd na vodi, zabeleženo je postepeno useljavanje kulturnih sadržaja u bivše poslovne prostore opustošenih društvenih preduzeća, koja su godinama bila ,,utočište” za narkomane i beskućnike. Prisetimo se da je čuveni ,,Magacin”, (deo Doma omladine Beograda), počeo sa radom u jednom od takvih prostora 2008. godine. Ne zaboravimo i preseljenje kultnog ,,Mikser festivala” iz Luke Beograd u Savamalu. Previše slučajnosti, ne?


Dok je za investitore ,,melem za dušu”, budući da, bez velikog ulaganja, dobijaju odličnu lokaciju, za meštane je proces džentrifikacije naselja, uglavnom, noćna mora. U zavisnosti od brzine, obima, ali i lokalnih uslova u kojima se džentrifikacija odvija, za veći deo prvobitnog stanovništva ,,džentrifikovanog” naselja, troškovi života postaju preveliki i bivaju primorani da se odsele iz dugogodišnjeg komšiluka u naselja na periferiji grada u kojima su osnovni životni troškovi jeftiniji.

Cene nekretnina, ali i svakodnevnog života, postaju sve nedostupnije originalnom stanovništvu. Male porodične ugostiteljske zanatske ili trgovinske radnje da bi opstale, moraju biti sve konkurentnije, te se podižu cene robe i usluga, a smanjuju nadnice za radnike.


Opšte je poznato da džentrifikovana naselja karakterišu uslužne delatnosti sa lošim radnim uslovima i eksploatacijom rada. Stari preduzetnici koji ne uspeju da ,,plove” u novim tržišnim uslovima, prinuđeni su da se ,,ugase”, jer gube stare stalne mušterije, koje odlaze za nižim cenama stanovanja.

Jedan od najvidljivijih vidova džentrifikacije, verovatno, već godinama se odvija se u grčkoj prestonici, a tiče se ideje atinskih čelnika da migrantima iz afričkih zemalja u najluksuznijim centralnim zonama omoguće formiranje sopstvenih zona (ne iz milosrđa, naravno, već iz političkih razloga).

Naime, staro stanovništvo centralnih ulica je mahom prisiljeno da prodaje svoje stambene jedinice za svega nekoliko hiljada evra, budući da je život u tim zonama postao krajnje nebezbedan.


Nekada prestižni atinski gradski kvartovi, već godinama su leglo zaraze, kriminala, narkotika i prostitucije. Među Atinjanina postoji verovanje da su kupci tih stanova, upravo ljudi iz ,,vrha vlasti”, koji strpljivo čekaju da maksimalno iskoriste dolazak azilanata, zatim da ih u najpogodnijem trenutku proteraju, kako bi prvo ,, našminkli” četvrt, a zatim stambene jedinice preprodali po ceni koja je važila pre ekspanzije migranata.


Džentrifikacija je samo jedan od onih procesa koji se događaju ispred naših očiju, na koje ostajemo slepi, a kada ,,progledamo”, nažalost, često bude kasno.

Jovana Ristić

O autoru

Jovana Ristić

Jovana Ristić

Jovana Ristić je rođena 1991. godine i po zanimanju diplomirani novinar. Dobitnik je priznanja RTS škole za mlade novinare "Balkan media team". Osim u novinarstvu, oprobala se i u svetu PR-a i marketinga.

1 Komentar

  • Ćero, mani se politike, još si zelena da se petljaš u taj smrad. Drugo, BG na vodi je projekat prve klase kad se sve sabere i oduzme.

Ostavi komentar