Boris Malagurski: Trenutna situacija u Crnoj Gori je zapaljiva!

Boris Malagurski, srpsko-kanadski producent i režiser, autor je brojnih zabranjivanih dokumentarnih filmova, kroz koje je javnost upoznavao sa skrivenim problemima u društvu, ekološkim katastrofama, političkim malverzacijama, korpupciji, osiromaženim uranijumom.

Kroz novi dokmentarni film u pretprodukciji, ,,Crna Gora: Podeljena zemlja”, želi da osvesti svetsku javnost o jednoj od poslednjih diktatura u Evropi – režimu Mila Đukanovića u Crnoj Gori.

-Narod kojem se otima identitet, jezik pa sada i crkva, zaslužuje da svoj glas dobije u svetskoj areni, te se ovaj film snima sa ciljem da privuče pažnju svetske javnosti. Trenutno skupljamo sredstva za budžet putem onlajn donacija, a svako ko podrži film o istini o Crnoj Gori može sa ponosom da kaže da je to i njegov, odnosno njen film, da je to naš film – ističe Malagurski.

Trenutnu situaciju u Crnoj Gori opisuje kao zapaljivu, navodeći da je uveren da ukoliko se vlast na čelu sa ,,vođom” Milom Đukonovićem uskoro ne smakne, biće dovoljna i najmanja šibica da se razbukti, koja bi stvorila nezaustavljiv plamen sa ogromnim posledicama po kompletno življe u Crnoj Gori.

-Milo Đukanović je na vlasti 30 godina, tokom kojih je politiku menjao od podrške Miloševiću do rušenja Miloševića, od napada na liberale zbog separatizma, do otcepljenja Crne Gore od zajednice sa Srbijom, od otvaranja vrata za ruske investicije do raskida sa Moskvom, a to je činio zato što je vlast njegova jedina ideologija. Stvaranjem podela u društvu je uspevao da u svakom političkom zaokretu ojača, ali sada mi se čini da se preigrao, jer mnoge pristalice DPS-a mogu da razumeju nepopularne mere sve dok zadržavaju svoje privilegije, ali otimanje svetinje crkvi kojoj i sami pripadaju im je nedopustivo i neoprostivo – naglašava režiser.

Prema njegovim rečima, borba za svetinje nije ni pravoslavna ni srpska borba, već civilizacijska, zato i ne čudi podatak što su javnu podršku srpskim pravoslavnim vernicima dale i druge verske zajednice u Crnoj Gori, ali i pojedinci koji ne žele da trpe višedecenijsku nepravdu i život u ,,trulom” sistemu.

-Niko nema pravo da oduzima ljudima pravo na veroispovest, a to što su druge verske zajednice pokazale solidarnost sa Srpskom pravoslavnom crkvom je u duhu gotovo svih religija na svetu. Koliko god to paradoksalno zvučalo, takozvani „Zakon o slobodi veroispovesti“ orvelovskog naziva, nametnut od strane Mila Đukanovića, učinio je da ujedini sve dobre ljude u Crnoj Gori. Ne samo Srbe, ne samo pravoslavce, ne samo opoziciju, namerno sam rekao – sve dobre ljude. Možemo reći da je trebalo da se ljudi pobune ranije, posle nekih prethodnih pokradenih izbora, posle priznanja Kosova, posle bilo kojeg užasnog poteza Podgorice, ali bitno je da su se ljudi pobunili sada, jer dalje od ovoga nema. Đukanović je privatizovao sve što je mogao, a sada hoće i crkvu. Neće moći– kategoričan je režiser.

Malagurski dodaje i da svi građani Crne Gore zaslužuju bolje dane, a posebno Srbi, koji su, kako kaže, najviše propatili u proteklim decenijama. Izlaz iz ove teške situacije vidi isključivo kroz spremnost naroda da se bori za demokratizaciju štrajkovima, bojkotima, građanskom neposlušnošću, masovnim protestima i političkim akvitizmom.

-U poslednjih 100 godina Crna Gora imala je tri vladara: kralja, Tita i Mila. Da bi ljudi živeli bolje, moraju da se odreknu potrebe za ovozemaljskim gospodarom i da shvate da su svi oni gospodari sopstvene sudbine. To podrazumeva demokratizaciju društva u Crnoj Gori, istu onu koju želim i Srbiji i ostalim državama u regionu. Ni građani Crne Gore ni građani Srbije nemaju iskustva sa demokratijom. Iako smo mi u Srbiji imali par promena režima, sistem je ostao isti, a stepen demokratije je niži iz godine u godinu– objašnjava naš sagovornik.

Ono što ga posebno zabrinjava jeste činjenica da mnogi u Srbiji nisu svesni šta se zaista dešava sa srpskim narodom u Crnoj Gori ne samo u poslednjih par meseci, već proteklih 100 godina i više.

-To je ono što ću pokušati da objasnim u filmu „Crna Gora: Podeljena zemlja“, u nadi da ćemo osvestiti neupućene, pre svega mlađe generacije, kako bismo se izborili za sistemske promene i osigurali budućnost u kojoj će vladati jedinstvo, a ne podele – zaključio je Malagurski.