Potresna molba državnim organima branše koja je na ivici propasti

Epidemija koronavirusa donela je velike probleme privrednom sektoru u Srbiji, a jedni od najugroženijih su, svakako, zaposleni u delatnostima koje se vezuju za organizaciju venčanja i drugih proslava, čija je egzistencija u potpunosti ugrožena.

S obzirom na zabranu okupljanja, gotovo sve proslave su otkazane do daljeg, a bolji dani, nažalost, nisu ni na vidiku. Vlasnici salona za iznajmljivanje venčanica tokom ovog teškog perioda, nemaju nikakav priliv novca, zbog čega posao mnogih zaposlenih žena, doslovce, ,,visi o koncu”.

Upravo ovog tog razloga, u ime kolega sa teritorije cele Srbije, za pomoć nam se obratila Bojana, vlasnica Ateljea venčanica ,,Queen”, sa željom da u celosti podelimo zajedničku molbu, upućenu državnim organima. Naime, vlasnici salona predlažu da se, sve dok se ne stvore uslovi za nastavak rada, ova branša oslobodi plaćanja doprinosa, kao i da država pripomogne u vidu isplate minimalne mesečne zarade zaposlenima.

U molbi se navodi da je egzistencija ovih ljudi ugrožena do krajnjih granica, ali i da se među zaposlenim ženama nalaze i mnoge samohrane majke, koje sa svojom decom žive u iznajmljenim stanovima i nemaju apsolutno nikakva dodatna primanja.

Sadržaj molbe:

Poštovani,

Obraćavamo Vam se u nadi da možete da pomognete u rešavanju našeg problema.
Kriza koja je nastupila pandemijom koronavirusa, zbog koje su donete mere o zabrani okupljanja, trenutno više od pet osoba, kao i preporuka da se nikakve proslave ne organizuju, ugrozila je našu delatnost. Naime, mi se bavimo iznajmljivanjem i izradom venčanica. Sve zakazane svadbe su ili otkazane ili su pomereni datumi venčanja za nastupajući period koji je i dalje neizvestan.

Naši saloni nisu radili ni tokom vanrednog stanja. U tom periodu smo imali troškove, a nikave prihode. Da nismo dobili pomoć od države u vidu tri minimalne mesečne i odlaganje plaćanja doprinosa, bili bismo prinuđeni da ugasimo firme. Nažalost, iako smo se nadali da je sve ostalo iza nas, u ovom periodu je posao zamro u potpunosti i naša egzistencija je ugrožena do krajnjih grnaica. Nemamo apsolutno nikakvog prihoda već mesecima, a naše obaveze prema državi, zakupcima i zaposlenima, uz tekuće raćune za struju, infostan i grejanje, svakog meseca dolaze na naplatu.

Moramo da pomenemo da su u ovoj branši gotovo sve zaposlene osobe ženskog pola, među kojima ima i dosta samohranih majki, koje sa svojim decom žive u iznajmljenim stanovima i nemaju apsolutno nikakvu pomoć ni od koga.

Naša branša je pogođena više i od ugostiteljske iz razloga što ugostitelji ne zavise samo od organizovanja venčanja, za razliku od nas.

Budući da se tokom zimskih meseci venčanja retko organizuju, najviše ih ima od maja i oktobra, u tom smislu je ova godina za nas potpuno izgubljena. Do sada smo nekako uspevali da mesece tokom zime, od novembra do aprila premostimo, što se u ovoj situaciji, sasvim sigurno neće dogoditi ukoliko ne dobijemo pomoć od države.
Mi smo svesni situacije u kojoj se celo čovečanstvo zadesilo , trudimo se da poštujemo sve propisane norme i nikoga ne krivimo za zlo koje nas je sve zadesilo. Mi smo samo očajni zbog cele situacije i molimo za pomoć i razumevanje.

Toliko je devojaka ostalo bez snova o svojoj savršenoj haljini i savršenom danu, što našu branšu dovodi do potpunog nestajanja, a toliko nas ostavlja bez zaposlenja.

Bezgranično smo zahvalni za pomoć koju smo dobili od države, zato polažemo sve nade u svoju državu da će imati razumevanja za naš problem, koji je nama pitanje opstanka!

Želimo da nastavimo da radimo svoj posao, posao koji volimo i da ne budemo na teretu države kao nezaposlena lica na birou. Radno smo sposobni ne treba da budemo kolateralna šteta.

Naš predlog je da nam država izađe u susret i da nas oslobodi plaćanja doprinosa i da nam isplaćuje minimalnu mesečnu zaradu do momenta normalizacije opštih uslova za neometano poslovanje naše branše.